Boris Pasternak – Život – sestra moja

Život — sestra moja — i sad razliveno
Ko prolećna kiša razbi se o sve.
Al’, gunđajući, ljudi grizu eno,
Obazrivo, ko u ovsu zmije te.

Stariji imaju razlog za to pravi.
Al’ tvoj je, bez sumnje, smešan razlog taj:
Što travnjak i oči bura zalilavi
I vlažnom rezedom zamiriše kraj.

Što u maju, kada i vozni red čiji,
Kamšinske pruge, čitaš — a on pravo
Izgleda od Svetog pisma ogromniji
Makar ga stalno s nova iščitavo.

Što — čim salašarke zalazak oblije
Dok se guraju po nasipu tamnom —
Ja čujem da moja stanica to nije.
I sunce, seda, saoseća sa mnom.

Ponavlja se, kada treći put zazvoni,
Opšte izvinjenje: nije ovde, ne…
Mene pod zavesu zaparna noć goni,
Dok sa stepenica — stepa zvezdi gre.

Trepće se, al’ negde i u san se tope.
I fatamorganski moja draga spi.
Dok se moje srce ruši niz perone
I kroz vagon — stepom rasipa i bdi.

1917.

Boris Pasternak

Prevod: Stevan Raičković

Iz knjige: Šest ruskih pesnika, Izdavač: KULTURA, Beograd, 1970.

Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. :)