Ознака: Boris Pasternak

PESNIČKI PREVODI

PESNIČKI PREVODI / Najlepše pesme svetske književnosti u prevodu naših eminentnih pesnika i književnika

ALEKSA ŠANTIĆ

LAZA KOSTIĆ

BRANKO MILJKOVIĆ

IVO ANDRIĆ

DANILO KIŠ

STEVAN RAIČKOVIĆ

PETAR PETROVIĆ NJEGOŠ

JOVAN DUČIĆ

 

Boris Pasternak – TALASI

TALASI

Tu će sve biti: život
koji proživeh davno i ovaj sad.
Stremljenja i principi moji
i ono što videh bilo kad.

Talasi mora su preda mnom.
Ima ih mnogo. Tušta i tma.
Šume u molu oni tamnom.
Ko more, peče ih plima ta.

Žal je izgažen kao stokom,
koju je vidik nagno u beg
na ispašu, a onda bokom legô
na trbuh, za neki breg.

S krdom, u klupko savijeni
i sa naletom tuge do dna,
postupci moji jure k meni,
grebeni koje iskusih ja.

Ima ih tušta, nebrojeno,
s nepunim smislom u ovaj čas.
I sve je s menom odeveno
ko penom vali, taj morski glas.

Boris Pasternak

Prevod: Stevan Raičković

Video: Pesmu Borisa Pasternaka TALASI govori Zoran Radmilović.

Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. :)

Boris Pasternak – Ne kao ljudi, ne bogovetno…

Ne kao ljudi, ne bogovetno.
Ne uvek, dvaput za jedan vek
Ja sam te molio: razgovetno
Ponovi tvoračkih reči jek.

I tebi smesa ta već ne prija
Otkrića i ljudskih beda sto.
Pa kako ćeš da sam srećan i ja,
S čim bi jeo ti zemaljsku so?

Boris Pasternak

Prevod: Stevan Raičković
Iz knjige: Boris Pasternak LIRIKA Izdavač: Izdavačko preduzeće Rad, Beograd, 1972.

Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. :)

Marina Cvetajeva – B. Pasternaku


* * *
B. Pasternaku

Raz-stojanje: vrste, milje . . .
Nas su raz-stavili, raz-sadili,
Da bismo bili tihi ko dva siročeta,
Na dva razna kraja sveta.

Raz-stojanje: vrste, daljina sura . . .
Nas su razlepili, razlemili,
I nisu znali da je to – legura

Nadahnuća: žile i tetive . . .
Nisu nas zavadili – već razbili, žive
Raslojili . . .
Uz zidove i rovove.
Raselili su nas, ko orlove –

Zaverenike: vrste, daljine . . .
Nisu nas rastrojili – samo su nas smutili.
Po čestarima zemljine širine
Nas su, kao siročiće, raz-putili.

Koji je već – koji – zar kraj marta?!
Razbili su nas – kao špil karata!

(24. mart 1925)

Marina Cvetajeva

Prevod: Danilo Kiš
Iz knjige: Danilo Kiš PESME I PREPEVI

Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. :)

Boris Pasternak – Život – sestra moja

Život — sestra moja — i sad razliveno
Ko prolećna kiša razbi se o sve.
Al’, gunđajući, ljudi grizu eno,
Obazrivo, ko u ovsu zmije te.

Stariji imaju razlog za to pravi.
Al’ tvoj je, bez sumnje, smešan razlog taj:
Što travnjak i oči bura zalilavi
I vlažnom rezedom zamiriše kraj.

Što u maju, kada i vozni red čiji,
Kamšinske pruge, čitaš — a on pravo
Izgleda od Svetog pisma ogromniji
Makar ga stalno s nova iščitavo.

Što — čim salašarke zalazak oblije
Dok se guraju po nasipu tamnom —
Ja čujem da moja stanica to nije.
I sunce, seda, saoseća sa mnom.

Ponavlja se, kada treći put zazvoni,
Opšte izvinjenje: nije ovde, ne…
Mene pod zavesu zaparna noć goni,
Dok sa stepenica — stepa zvezdi gre.

Trepće se, al’ negde i u san se tope.
I fatamorganski moja draga spi.
Dok se moje srce ruši niz perone
I kroz vagon — stepom rasipa i bdi.

1917.

Boris Pasternak

Prevod: Stevan Raičković

Iz knjige: Šest ruskih pesnika, Izdavač: KULTURA, Beograd, 1970.

Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. :)

Boris Pasternak – KO ŽARAČ PEPEO BRONZANI

KO ŽARAČ PEPEO BRONZANI…

Ko žarač pepeo bronzani,
Bube prosipa vrt zaspali.
Sa mnom, sa mojom srećom u ravni,
Vise cvetovi rascvetali.

I u tu noć ja prelazim,
Kao u nepoznatu veru,
Tamo gde platan oveštali
Obesi među mesečevu.

Gde je jezero kao tajna
Otkrivena, gde šapće plima
Jabuke, i visi vrt na skeli,
I nebo ispred sebe ima.

Boris Pasternak

Prevod: Branko Miljković
Iz knjige: Pesnički prevodi, Izdavači: Matica srpska i Srpska književna zadruga, 1972.

Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. :)

Boris Pasternak – OVDE JE IZGUBIO ZAGONETNOST NOKAT TAJANSTVENI


OVDE JE IZGUBIO ZAGONETNOST NOKAT TAJANSTVENI

Ovde je izgubio zagonetnost nokat tajanstveni.
Ispavaću se pa time saznati svet skorije.
A dok me ne probude, tako, kao meni,
Voljenu da dodiruje nikome dano nije.

Kako sam te dodirivao bronzom usana! Eto,
Dodirivao kao što tragedijom diraju sale neme.
Trajao je i trajao poljubac. Bio je kao leto.
Tek onda je naišla oluja i nevreme.

Pio sam ko ptice. Do gubitka svesti.
Zvezde teku grlom u jednjak ko slap.
Slavuju oči prevrću u grču,
Sušeći noćno nebo kap po kap.

Boris Pasternak

Prevod: Branko Miljković
Iz knjige: Pesnički prevodi, Izdavači: Matica srpska i Srpska književna zadruga, 1972.

Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. :)

Boris Pasternak – O, da sam znao da je tako


* * *

O, da sam znao da je tako,
Još na početku svom ranije:
Da stih krvlju guši lako,
Navre na grlo i – ubije.

Ja bih se šala tih odreko –
S tom pozadinom – istog maha.
Početak beše još daleko,
A radoznalost puna straha.

Ali ta starost, poput Rima,
U zamenu za laž vodviljsku,
Neće od glumca tekst što ima,
No pogibiju punu, zbiljsku.

Kad osećanje pesmu daje
Ono na scenu roba šalje.
I sva umetnost tu sad staje.
I tle, sudbina – dišu dalje.

Boris Pasternak

Prevod: Stevan Raičković
Iz knjige: Zemaljski prostor, Izdavač: Veselin Masleša, Sarajevo, 1978.

Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin.

Boris Pasternak – Februar


***

Februar. S mastilom suze škropim.
O februaru uz plač pišem,
Dok lapavica krčka, sopi,
I premalećem crnim diše.

Da su mi čeze! Pa da jurnem
Kroz blagovesti i doziv kola,
Da odem tamo gde pljusak burni
Mastilo briše i grč bola.

Tamo gde kao gnjile kruške
S drveća jata šumskih koka
Sleću u bare i grubo ruše
Usahlu tugu u ponor oka.

Pod njom se ravno crni polje,
I vetar krikom unakažen,
I što slučajnije, to bolje
Uz jecaj stih po stih se slaže.

Boris Pasternak

Prevod: Milorad Živančević
Iz knjige: Boris Pasternak LIRIKA, Izdavač: Izdavačko preduzeće Rad, Beograd, 1972.

Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. :)

Boris Pasternak

Boris Pasternak (1890-1960) je bio jedan od najznačajnijih ruskih pisaca 20. veka i dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1958. godine. Rođen je u Moskvi 10. februara 1890. Od najranijeg detinjstva bio je okružen umetnošću, čak je i odrastao u zgradi Likovne akademije u kojoj je predavao njegov otac slikar, koji je više puta portretisao Tolstoja i ilustrovao Tolstojeve knjige, bio prijatelj sa Rilkeom i drugim velikim umetnicima tog doba. Završio je studije filozofije, pisao romane, priče, poeziju, eseje i prevodio na ruski Šilera, Šekspira, Getea…

Nakon dugih godina pisanja završio je 1955. godine roman „Doktor Živago“ koji do 1988. nije objavljen u njegovoj zemlji. Očajan, slao je kopije romana svojim prijateljima po svetu i roman je prvi put objavljen u Italiji, 1957. godine, potom i na druge jezike i na kraju krunisan Nobelovom nagradom 1958. godine, koju u strahu od deportacije nije primio.

Dva dana nakon što je čuo kako je osvojio ovu prestižnu nagradu poslao je telegram sledećeg sadržaja Švedskoj akademiji: „Neizmerno zahvalan, dirnut, ponosan, začuđen, zbunjen.“

Četiri dana nakon toga poslao je još jedan telegram Švedskoj akademiji: „Uzimajući u obzir značenje ove nagrade u društvu kojem pripadam moram je odbiti. Molim Vas da se ne uvredite mom dobrovoljnom odbijanju.“

Nagradu je tek 1989. godine preuzeo njegov sin. „Doktor Živago“ je na vrhu bestseler liste „Njujork tajmsa“ bio čak šest meseci.

Preminuo je u Predelkinu kraj Moskve 30. maja 1960. godine.

„Knjiga je kockasto parče vrele savesti koja se puši — i ništa više.“ – Boris Leonidovič Pasternak

PESME

TALASI

O, da sam znao da je tako…

Život – sestra moja

ZIMSKO NEBO

Ne kao ljudi, ne bogovetno…

KO ŽARAČ PEPEO BRONZANI

MEĆAVA

OVDE JE IZGUBIO ZAGONETNOST NOKAT TAJANSTVENI

Februar

PROLEĆE

„Kada bismo Pasternaka (pesnika) preveli na prozu, dobili bismo prozu Pasternakovu, mnogo tamniju od njegovih stihova. (…) Jer, ne zaboravimo, lirika razjašnjava tamno, a skriva očigledno… Pasternaka može da prepriča jedino sam Pasternak, što on i čini u svojoj genijalnoj prozi, bacajući nas odmah iz sna u san.“ – Marina Cvetajeva

U najvažnije pesničke knjige Pasternaka ubrajaju se Teme i varijacije, Moja sestra život, Drugo rođenje, kao i poeme na temu Revolucije: Visoka bolest i Poručnik Šmit. Iako je bio uspešan i kao novelista svoju svetsku slavu duguje pre svega romanu Doktor Živago i Nobelovoj nagradi. Slavi Doktora Živaga doprinela je ekranizacija koju je uradio Dejvid Lin, sa Omarom Šarifom u glavnoj ulozi.