Miroslav Mika Antić – PSOVKE NEŽNOSTI

Miroslav Mika Antić – PSOVKE NEŽNOSTI

1

Najveća slova ljubavi:
jedan novembar kad nikog nisam voleo,
ni sanjao.

Najveća slova nemira:
jedan novembar kad sam se nad samim sobom
smeškao vrlo mirno.

Moj budući gospodin spomenik
tih noći me je proganjao, proganjao,
duž praznih bulevara,
pod maglom neprozirnom.

Taj ludak je nekim bronzanim čulom shvatio
to što se od mene taji još od kamenog doba.

Dokazao mi je takve stvari
od kojih bi se i bog proročanstva zadivio.

Kopao mi je javno raku
i sekao mi vene,
a sav je izgledao detinjast,
sav je izgledao dobar.

Vadio mi je prstom oči,
a mlakim glasom neprestano me umirivao,
umirivao.

Najveća slova života:
kad sam u širokom luku život obišao.

Najveća slova nežnosti:
kad sam rikao kao krdo bizona
i sa asfalta pasao travu.

A onaj premudri od bronze
kao avet je za mnom išao, išao,
i na nos mi izišao,
učeći me da letim korenjem zakovan u zemlju,

i milovao me po kosi,
i razbijao mi glavu.

2

Nije mi žao
što sam ispao naivan
kao dimnjak–sanjalica,
koji za života čeka da ga proglase za vulkan,
iako nisam bljuvao ni pepeo ni žar
put oblaka i ptica.

Ja sam večito cvetao plavo,
i to bez razloga plavo,
kao jorgovan
u blatu ispred kasapnica.

Ja sam mislio:
U redu, razmrskajmo usijane čelenke o zid,
možda će se iz toga izleći nekakvi dani.

Ja sam mislio: u redu,
sve grobare na baštovanski kurs,
mozda ćemo naučiti
na kosti da kalemimo cvet.

Sad mi zaista više ničega nije žao,
i neću urlati,
ni sliniti u rukav ako sutra neko
ko bude pozvan da nišani,
na mene prstom ne nanišani.

Pljujem ja pomalo na vas,
nadmeni budući.

Da se nismo ovakvi prljavi
grizli i parili,

da nismo ovakvi nakazni
pre vas krvarili
i sanjali,

voleo bih da vidim na šta bi ličio
vaš okupani,
puderom posuti,
zaglušujući svet.

Najveća slova sramote:
kad sam bez stida presvlačio,
svojeručno,
do gola,
tolike mamurne usedeličke noći.

Najveća slova ozbiljnosti:
kad sam se strašno šegačio
dok sam terao ceo svet oko sebe
da sa mnom hoda na rukama,
naglavce.

Najveća slova vojevanja:
Kad sam u svojoj brzopletoj samoći
mimoišao metkom jedino čelo koje imam,
pobrkavši sve pravce.

Miroslav Mika Antić

Iz knjige: Miroslav Antić – PSOVKE I NEŽNOSTI; Izbor i predgovor Milivoje Marković. Izdavač: Minerva, Subotica, 1986