Miroslav Mika Antić – ĐAČKI KORZO


ĐAČKI KORZO

U prvi sumrak
svi se tu sjate
ozbiljna lica,
držanja kruta:
odu do ugla,
pa se vrate
i opet tako
još dvesto puta.

Šarena povorka
gura se, šeta…
Hiljadu kapa
i bereta…
Hiljadu šubara
i kačketa…

A usput pogled
poneko baci
il’ nešto bajagi
nevažno kaže…

Ruku na srce:
šta svi ti đaci
danima ovde
uporno traže
dok troše đonove
i troše sate,
dok odu onamo
i dok se vrate,
i opet tako
sve ispočetka,
danas i sutra,
idućeg petka,
idućeg jula,
idućeg maja
— tamo i natrag
i nikad kraja?

Čarape žute,
zelene,
plave,
i duge noge
kao štapovi.

I neki žvrkovi
na vrhu glave.
I šiške na čelu
kao slapovi.

I pogurkivanja.
I zavirivanja.
I zadirkivanja.
I dobacivanja.

A možda ipak,
ko će znati,
možda tu ipak
nešto postoji?

Možda to nisu
prazni sati
kad se u gužvi
šeta i stoji,
pa počne tako
sve ispočetka:
danas i sutra,
idućeg petka,
idućeg jula ili aprila…

Možda tu nekom
rastu i krila?

Možda tu počnu
sva putovanja?

Možda se ovde
najlepše sanja?

Možda se ovde
najlepše želi?

I možda su se
baš ovde sreli
putevi neki
dugi i tajni,
putevi beli,
putevi trajni?

I možda su se
baš ovde sreli
osmesi neki
— i zavoleli?

Možda baš zato
jedino vredi
da se u gužvi
ovako luta:
malo onamo
i malo natrag,
i opet tako
— još bezbroj puta.

Miroslav Mika Antić , PRVA LJUBAV

Foto kolaž: Bistrooki – www.balasevic.in.rs
Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. :)