Miroslav Mika Antić – NEIMARI


NEIMARI

Kad neko dete slaže kocke,
i pravi najlepšu svoju kulu,
pa je pogleda i namršti se,
i odjednom je nogom sruši,
onda svi misle da je to dete
razmaženo i zavrnuto.
A dete ne voli gotove stvari,
ne voli kad se nešto završi.

Kad neko dete slaže kocke,
i pravi najlepšu svoju kulu,
pa je pogleda i nasmeši se,
i prosto procveta od ponosa,
mnogi ne znaju da je to dete
površno,
glupo,
uobraženo,
jer, zaljubljeno u to što ume,
ne vidi dalje od svog nosa.

Neko strpljivo,
iz početka,
podiže nova utvrđenja.
Večito nešto novo traži,
u traganju mu sva divota.

A neko nad kulom drhti i strepi,
i nikad na njoj ništa ne menja,
i uveren u svoje laži,
sam sebe mazi
do kraja života.

Postoje jedni neimari.
Postoje drugi neimari.

Postoji beskrajno zadovoljstvo
i radoznalost od svega veća.

Posle: sabereš neke stvari.
Posle: oduzmeš neke stvari.
Posle: govoriš — ja sam srećan.

Izvoli, izaberi šta je to sreća.
I nemoj da mi zakukaš nekad
da nisi dobro odabrao.
Sam si zidao svoje kule.
Sam si unapred dobro znao:
na onome što se jednom stvori,
ili kad večito iznova stvaraš,
ne smeš da prestaneš da se boriš.

Miroslav Mika Antić

Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. :)