Miroslav Mika Antić – BELO

Miroslav Mika Antić – BELO / dve verzije pesme:

I verzija pesme:

Nebo.
Nebo.
Sreće dosta.
U proleću po drveću
od meseca kikot osta.

Ej, umreću.
Ej, umreću ispod granja
kraj zaspale vodenice
za devojke,
milovanja,
pletenice.

Ej, umreću od daljina,
od mladosti
i od snage,
za krčage pune vina,
za krčage,
da se pije,
da se smeje,
da se peva preko njiva,
sav od sunca po ustima
ispolivan.

Da me čekaš ispred kuća,
da razvezeš ruke zrele,
oči bi se od svanuća
razbolele.
Razbolele i opile
da se smejem do bolesti.

Ej, da mi je niz aprile
tebe sresti.
Ej, da mi je da izludim,
a bagrenje rascvetano.
Ej, da mi je golih grudi,
sa košuljom poderanom.

Ej, da mi je da te ljubim
slab do ropca,
jak do krika,
kad zabele zdravi zubi
harmonika.

Ej, da mi je u proleću
u milion vrelih boja.
Ej, umreću bos po cveću
samog sebe razboleću.
Ej, devojko dušo moja.

II verzija pesme:

Nebo.
Nebo.
Sreće dosta.
U proleću po drveću
od meseca kikot osta.
Poludeću.

Poludeću ispod granja
kraj zaspale vodenice
za devojke,
radovanja,
pletenice.

Poludeću izdaleka
od mladosti
i od snage,
za krčage pune mleka,
za krčage,

da se pije,
da se smeje,
da se trči preko njiva,
sav od sunca i od mleka
ispolivan.

Da me čekaš ispred kuće,
da razvežeš ruke vrele,
oči bi se u svanuće
razbolele,

presušile i opile
od smejanja do bolesti.
Ej, da mi je niz aprile
tebe sresti!
Ej, da mi je da izludim,
a bagrenje rascvetano,
sa košuljom preko grudi
poderanom.

Ej, da mi je da ti tepam
slab do ropca,
jak do krika,
kad zabele zdravi zubi
harmonika.

Samog sebe razboleću.
Ej, devojko, dušo moja.
Poludeću bos po cveću
u milion vrelih boja.

Miroslav Mika Antić

Foto kolaži: Bistrooki - www. balasevic.in.rs / Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. :)