Kutak za Bistrooke
Poezija

Miroslav Mika Antić – OTVARANJA

OTVARANJA 

1. Nije lako utvrditi
tačno vreme tvog nastanka.
Još nije označen vrtlog
koji te večno isijava.

2. Svetlost i tama zarasli
duboko usnama za usne.
To je tvoj vaskrsli znak.

3. Tvoje vatre tek počinju.

4. Uzmi ruku u ruku
i ne gledaj je sa čuđenjem.
Kad kucneš u kamen, on zvoni
u dozrelom prostoru.

5. Tvoje vatre odzvanjaju
kao velika srca.

6. Baviš se slobodom smelosti.
Podlivaš sobom nebo.

7. Pretvori prste u misao.
Dotakni svoja rebra,
zlatne prečage svetlosti.
Ti si mnogostruki rođendan.

8. Tvoje vatre su prisutne.
Danas. Davno pre danas.
I dugo iza svih danas.
Uvek ćemo se sretati.

9. Vraćaš se preobražen,
ponavljan neponovljivo
U krvotoku proleća
U plavim plotunima lasta.

10. U puzavicama kiša.
U grozdovima rose.

11. U strpljivoj tišini
Što naslagama godova
grli i zida stabla
Dok na njih namotava trajanje.

12. Prilaziš sa svih strana
i ukrštaš se sa sobom.

13. Stariji od pra-vremena
a duži od beskraja
i viši od iznad neba.
I dublji od ispod dna.

14. Na svakom novom raskršću
dočekuju te tvoji oblici.

15. Moraš mi jednom objasniti
kakav si ti to vrač
Kad duneš u pčelu na dlanu
i pretvoriš je u zvezdu.

16. Moram da te opomenem:
svaka stvar koju dotičeš
ima sopstveno spolja
i sopstveno unutra.

17. Ne mora oblutak biti
živ samo na tvoj način,
ni mrva peska i soli,
ali i oni su svetovi.

18. Pa sme li dan tvoj, onda,
da bude tuđ i bezličan?

19. A kamoli tek život
i drugi tvoji životi?

20. Svaka stvar koju dodirneš
sopstveni je gospodar.
Ima oreol oko sebe
i svoje sveto područje.

21. Tvoj puls nije množina.
Ne rastače se u poplave.

22. Iz tebe rođen je kraj
I rođen je početak.
Tvoj dah je usamljen pucanj.

23. Svoj si potomak i predak.
Svoj si zametak kretanja.
Ime ti je: brzina.

24. Stojiš nad sobom, isukan
kao visoki toranj.
Kao krošnja nad stablom
urasla u tkivo svetlosti.

25. Kao let ptice nad trskama.

26. Moram da te opomenem:
sve je svesno tvog prisustva.
Čeka te svečanost povratka.

27. Istražuj ozbiljnost stvari
i usavršavaj svoj karakter.

28. Otkrivaj sistem misli
koji ne naseda trenutnom.

29. Ne budi spreman za nešto.
Budi spreman za sve.

30. Usudi se da stvaraš
tek kad osetiš radost dela.

31. Potrudi se da otkriješ
u sebi takvo uho
koje u prolazu sakuplja
ogromna svedočenja
isklesana u prostoru
strpljenjem i odricanjem.

32. Pretoči celoga sebe
u nevidljivu očiglednost.

33. Nisu ti važne reči.
Važno je da ti veruješ
da znaš namere kamena,
vatre, leda i vazduha.

34. Jer čime ljubiti svet,
ako su jedina usta
večito zauzeta
izgovaranjem ljubavi?

35. Kad deca dođu na svet,
ona usrču vrisak.
Ti si se samo osmehnuo
sa nekom umornom nadom.

36. Nada je umnožavanje.

37. Rađaj sebe iz sebe
i tako sobom povećavaj
dostojanstvo života.

38. U osami svog bića
ti si jedina veza
između žrtve sebi
i svoje sopstvene milosti.

39. Ništa ti ne može biti
bliže od tebe samog
i ništa dragocenije
dok sudeluješ u beskrajnom.

40. Ti došljak sa zvezde Zemlje
iz nekog drukčijeg vremena
i rasporeda svesti,
postojiš i kad si nestvoren.

41. Ne zavisiš od stvarnosti.
Zato se boj smrti.

42. Plaši se poniženja,
koje se zove zaborav.

43. Neiskvaren iskustvom:
poseban slučaj samoće,
ti sebi izmišljaš sadašnjost
da imaš gde da prenoćiš.

44. Ipak, uz tebe se može,
mada je neobično.

45. S tobom je opasno hteti.
Ti nikad ne odustaješ.

46. Valjda si jedini svedok
koji sumnja u sebe.

47. Odlivaš se i dolivaš.
Tako uvežbavaš misli.

48. Ima nečega dirljivog
u tome kako jedriš
kroz sopstveno pijanstvo,
prepušten sunčevom vetru.

49. Ne stižeš ovamo sveznajuć.
Nećeš otići neznalica.

50. Ti imaš vilovit način
oplemenjivanja promene.

51. Ipak, uz tebe se može,
mada je neobično.

52. S tobom je opasno voleti.
Ti nikad ne zaboravljaš.

53. Da li si stvarno bio
svuda gde su ti tragovi?
Ko zna s čim si se spajao,
a nisi ga ni takao.

54. Možda si boravio
i u svome životu.
Postoje izvesni znaci,
ali – kao da je to neko stran.

55. Ko uči da pliva, taj prvo
mora da ume da zaroni.

56. Ne traži kako se nalazi.
Traži kako se traži.

57. Ipak, uz tebe se može,
mada je neobično.

58. S tobom je opasno ići,
ti se nikad ne umaraš.

59. Ne trudi se da shvatiš
učenja što tebe shvataju.
Nije baš jasna vera
koja u tebe veruje.

60. Teško je biti okovan
u tvoju vrstu slobode.

61. Lako ćeš ti sa nemirom.
Kako umiriti mir?

62. Isuviše si video
da bi smeo da tvrdiš,
i mnogo toga si saznao
za samo jedan dokaz.

63. Ipak, uz tebe se može,
mada je neobično.

64. S tobom je čudno i umreti,
jer ti se ne završavaš.

65. Ako znaš da si bio
pre mnogo hiljada godina,
i sagradio Balbek,
i porušio Troju,
ako se secaš reptila,
Atlantide i mastodonata,
ko ti može oduzeti taj deo biografije?

66. Valja u sebi odgajiti
ogromnu plodnost vere
da bi se shvatio smisao
i pravi početak čoveka.

67. Neko bi mislio: sanjariš.
Ne. Ti to izbegavaš obmane.

68. Ko ne ume da izmisli
ne ume ni da opstane.

69. Najsrećniji su oni
koji su teški naviše.

70. Najsrećniji su oni
koji su prvi razumeli
da je temelj: već krov,
i semenka: već plod.

71. I pogled u nebo: već krilatost.
I zamisao: već doživljaj.

72. I htenje: već saznanje.
I odluka: već dejstvo.

73. Ako znaš da si leteo
van sunčevog sistema
i prestizao vreme,
i boravio u svetlosti,
i u nekoj budućnosti
zaboravio kapu,
ko ti može oduzeti
taj deo biografije?

74. Pitaš se: šta je suština?
Biti moguć u nemogućem.

75. Pitaš se: šta je cilj?
Tvoja spremnost da kreneš.

76. Pitaš se: gde je kraj?
Na kraju tvoga pitanja.

77. Kad uobličiš misao,
uobličićeš beskonačno.

78. Primakni usne daljinama
Satkanim od tvoje sluzokože.

79. Iziđi u susret tvom izlasku.
Zagrli čvrsto svoj zagrljaj.

80. Krišom od ove prirode,
Neprekidan, mnogostruk,
Krišom od ovog razuma,
Samo tako si upotrebljiv.

81. Ti znaš da nisi sadržaj,
Već ono čime se zahvata,
Ono iz čega, kad posegneš,
Izlivaš ulje svetlosti.

82. Zdela si puna zvezda,

83. Iz tebe, nezaklopljenog,
Dime se praznici voda
I svetkovine vetrova.

84. Šta mogu dok te dodiruju?
Tvoj obim nema rubova.

85. Nedovršenost je tvoja
Najdivnija celina.

86. Šta znači smiriti potrese
U dubinama sebe?
Znači: ugasiti glas.

87. Reč je veštačka misao.

88. Prisutan i mnogolik
Trajaćeš iza svih iza.

89. Jer živeti se može
Il’ zagonetno, il’ nikako.

90. To ne odlaze ptice.
One su utkane u vazduh.
To se rateže pamćenje
i odnosi ih u zaborav.

91. Ugrađeni u vreme,
to ne starimo mi.
To se razilazi prolaznost
i odnosi nas put večnosti.

92. To se ne razleće lišće.
Ono je uraslo u vetar.
To se vidici otkidaju
i gnjuraju ga u nepovrat.

93. Ugrađeni u prostor,
ne umiremo to mi.
To se rasteže nebo
i uzdiže nas ka zvezdama.

Miroslav Mika Antić, Hodajući na rukama




back to top
Kutak za Bistrooke