Fjodor Tjutčev – PROBLESAK

PROBLESAK

Čuješ li zvuk u tami gustoj:
Tiha je harfa vazdušna
Kad ponoć okrzne je usput
I prene žice iza sna.

Čas treptaj potresnih joj zvuka,
Čas naglo tajac razastrt,
Ko da se ropcem njina muka
Odaziva, pred samu smrt.

Na dašak najmanji zefira
Stresa se struna plašljiva…
Čini se — anđeoska lira
Na nebu tuži, prašnjava!

O, tad i duša naša s kruga
Zemnoga — leti besmrtnom!
I prošlost kao mrtvog druga
Grlili bismo bezmerno.

I kako nam je vera živa,
U srcu sunce pripeklo!
Ko da je, reka nevidljiva,
Žilama nebo proteklo!

Al’ nebo nije nama dato!
Gubimo brzo gore dah —
Zar božanski je oganj zato
Da ništavni ga diše prah?

I tek što, pridignuti bokom,
Taj divni prekinusmo san,
Da bojažljivo, mutno oko
Na tren horizont vidi sav —

Kad otežala glava stade —
A jedan zrak joj uze vid —
Stade — al’ ne u mir! — da pada,
Već u sne mučne, u snovid.

Fjodor Tjutčev

Prevod: Zlata Kocić

Iz knjige: Fjodor Ivanovič Tutčev, PESME, Vreme knjige (Stubovi kulture), Beograd, 1994.