Ознака: Fjodor Tjutčev

Fjodor Tjutčev

Fjodor Ivanovič Tjutčev (1803-1873) spada u najveće ruske pesnike. Njegovo mesto unutar ruske poezije najčešće se određuje kao most između romantizma prve polovine devetnaestog veka i moderne ruske poezije iz prvih decenija dvadesetog veka. Brjusov, Blok, Mandeljštam, Pasternak i drugi veliki pesnici svoju osnovnu inspiraciju nalazili su pre svega u Tjutčevljevoj poeziji. Dostojevski ga je smatrao pesnikom filozofom kome nema ravnog.

Izrečena misao je — laž.

BIOGRAFIJA

PESME

Ne može Rusija umom da se shvati…

NESANICA

PROBLESAK

Rusija je umom neshvatljiva

Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. :)

Fjodor Tjutčev – Biografija

Fjodor Ivanovič Tjutčev (1803-1873) spada u najveće ruske pesnike. Njegovo mesto unutar ruske poezije najčešće se određuje kao most između romantizma prve polovine devetnaestog veka i moderne ruske poezije iz prvih decenija dvadesetog veka. Brjusov, Blok, Mandeljštam, Pasternak i drugi veliki pesnici lirsko-refleksivne struje ruskog simbolizma svoju osnovnu inspiraciju nalazili su pre svega u Tjutčevljevoj poeziji. Na njegovo duhovno formiranje pre svega je uticalo detinjstvo, koje je proveo u prirodi. Višedecenijska diplomatska služba samo je produbljivala tu ljubav i izoštravala njegov unutrašnji vid. Pesničko iskustvo je dodatno obogatio prevodeći neke od najvećih romantičarskih evropskih pesnika, između ostalih Getea, Šilera, Hajnea, Igoa, Lamartina, Bajrona, kao i Šekspira. Ophrvan tugom zbog smrti dece i starijeg brata poslednjim godinama života, bio je potpuno ravnodušan prema sve većoj popularnosti svoje poezije. Na čuđenje lekara, svest ga nije napuštala do poslednjeg trenutka.

Fjodor Tjutčev (rus. Фёдор Иванович Тютчев; Ovstug, 5. decembar 1803 — Carsko Selo, 27. jul 1873), bio je poznat ruski pesnik, diplomata.
Stanovao je u Minhenu, Torinu, poznavao je Hajnea, Šelinga. Tjutčev nije bio profesionalni književnik i nije uzimao učešća u književnom procesu.
Tjutčev napisao je približno 400 pesama. Njegove rane pesme zasnovane su na tradiciji ruske poezije 18. veka. 1830. Tjutčev potpao je pod uticaj evropejskog romantizma. Pisao je filosofske pesme o svemiru, prirodi i čoveku. 1840. napisao je nekoliko članaka o Rusiji i zapadnoj civilizaciji. 1850. Tjutčev je stvorio pesme u kojima ljubav kao tragedija je glavna tema. Ove ljubavne pesme su objedinjene u «Denisjevski» ciklus: naziv ukazuje na ljubavnicu Tjutčeva Elenu Aleksandrovnu Denisjevu. 1860. i 1870. Tjutčev je pisao uglavnom političke pesme.

Njegova najpoznatija pesma je Silentium!, stih iz ove pesme „izrečena misao je laž“ jedan je od njegovih najpoznatijih aforizama kao i „Rusija je umom neshvatljiva“.*

* izvor: Wikipedia

Fjodor Tjutčev – Ne može Rusija umom da se shvati…

Ne može Rusija umom da se shvati,
Opštim se aršinom izmeriti ne da:
Njen lik je čudan i čudno te gleda –
U Rusiju možeš samo verovati.

Fjodor Tjutčev

Prevod: Ljubomir Simović

Iz knjige: Pesništvo evropskog romantizma, Miodrag Pavlović, Beograd, 1982.

II prevod:

Umom se Rusija ne pojmi
Aršin za druge nju ne meri
Na svoj se način ona dojmi
Samo u veri u nju, veri.

Iz knjige: Tjutčev F. I. – PESME, Vreme knjige, 1994.

Original:

Умом Россию не понять…

***
Умом Россию не понять,
Аршином общим не измерить:
У ней особенная стать –
В Россию можно только верить.

Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. :)

Fjodor Tjutčev – NESANICA

NESANICA

Jednolik odboj sata, znan:
Ta mučna povest noći, zavet!
Taj jezik što je svakom stran
I jasan svakom, kao savest!

Bez tuge — da l’ je ko od nas
Sred svemirskoga slušao muka
Ta jecanja vremena, mukla,
Proročko-oproštajni glas?

Čini nam se: osiroteli svet
Sustigo usud; kud i ne bi!
U borbi s prirodom celom, opet
Prepušteni smo samima sebi.

I život naš tu, pred očima
Ko privid na kraju zemlje lebdi,
I s našim vekom i druzima
U sumračnoj daljini bledi…

I novo neko, mlado pleme
Pod suncem upravo stasava!
A mi, pak, druzi, i naše vreme
Već smo pod smetom zaborava!

Pokatkad samo, obred žalni
Dok vrši u ponoćni čas —
Taj pogrebni glas metalni
Oplakuje, katkada, nas!

Fjodor Tjutčev

Prevod: Zlata Kocić

Iz knjige: Fjodor Ivanovič Tutčev, PESME, Vreme knjige (Stubovi kulture), Beograd, 1994.

Fjodor Tjutčev – PROBLESAK

PROBLESAK

Čuješ li zvuk u tami gustoj:
Tiha je harfa vazdušna
Kad ponoć okrzne je usput
I prene žice iza sna.

Čas treptaj potresnih joj zvuka,
Čas naglo tajac razastrt,
Ko da se ropcem njina muka
Odaziva, pred samu smrt.

Na dašak najmanji zefira
Stresa se struna plašljiva…
Čini se — anđeoska lira
Na nebu tuži, prašnjava!

O, tad i duša naša s kruga
Zemnoga — leti besmrtnom!
I prošlost kao mrtvog druga
Grlili bismo bezmerno.

I kako nam je vera živa,
U srcu sunce pripeklo!
Ko da je, reka nevidljiva,
Žilama nebo proteklo!

Al’ nebo nije nama dato!
Gubimo brzo gore dah —
Zar božanski je oganj zato
Da ništavni ga diše prah?

I tek što, pridignuti bokom,
Taj divni prekinusmo san,
Da bojažljivo, mutno oko
Na tren horizont vidi sav —

Kad otežala glava stade —
A jedan zrak joj uze vid —
Stade — al’ ne u mir! — da pada,
Već u sne mučne, u snovid.

Fjodor Tjutčev

Prevod: Zlata Kocić

Iz knjige: Fjodor Ivanovič Tutčev, PESME, Vreme knjige (Stubovi kulture), Beograd, 1994.