Fjodor Tjutčev – NESANICA

NESANICA

Jednolik odboj sata, znan:
Ta mučna povest noći, zavet!
Taj jezik što je svakom stran
I jasan svakom, kao savest!

Bez tuge — da l’ je ko od nas
Sred svemirskoga slušao muka
Ta jecanja vremena, mukla,
Proročko-oproštajni glas?

Čini nam se: osiroteli svet
Sustigo usud; kud i ne bi!
U borbi s prirodom celom, opet
Prepušteni smo samima sebi.

I život naš tu, pred očima
Ko privid na kraju zemlje lebdi,
I s našim vekom i druzima
U sumračnoj daljini bledi…

I novo neko, mlado pleme
Pod suncem upravo stasava!
A mi, pak, druzi, i naše vreme
Već smo pod smetom zaborava!

Pokatkad samo, obred žalni
Dok vrši u ponoćni čas —
Taj pogrebni glas metalni
Oplakuje, katkada, nas!

Fjodor Tjutčev

Prevod: Zlata Kocić

Iz knjige: Fjodor Ivanovič Tutčev, PESME, Vreme knjige (Stubovi kulture), Beograd, 1994.