Miroslav Mika Antić – RAZGLEDNICE

Miroslav Mika Antić – RAZGLEDNICE

  • Posted on: 11/09/2019
  • By:

RAZGLEDNICE

U doba mog detinjstva igrao sam se pošte:
skupljao sam lišće dok idem od škole do kuće.

Svakom bih listu, uz osmeh, nešto lepo prišapnuo,
najlepše što sam čuo i video tog dana.

Sa druge strane lista šaptao sam adresu.
Hiljade izmišljenih imena. Milione imena.

Sve bih to onda zapečatio poljupcem.
I puštao niz vetar.

I evo sada, posle toliko godina,
javljaju mi se mnogi znani i nepoznati.

Ponovo sakupljam lišće i čitam odgovore
pisane rukopisom žilica koje venu.

Javljaju mi se divni daleki prijatelji,
azbukom koju samo ja umem da pročitam.

Samo malo zažmurim. Ovlaš. Kroz trepavice.
I polagano udahnem vetar.

A vetar se i ne čuje drugačije,
sem nozdrvama i usnama.

Katkad su razglednice vrlo čudne.
Na jednoj strani piše nama Laoce
sa neke pošte stare sve i po hiljade godina:
“Ko zna da ne zna – najviši je.”

Na drugoj strani dodato rukopisom Montenja.
Mišel de Montenj, Francuska, 1553:
“Ko misli da ništa ne zna,
taj ne može ni znati da ništa ne zna.”

Zar ti to ne liči pomalo
na igru “pokvarenih telefona”?

Kad reči putuju kroz vekove,
svako ponešto dopiše ili izbriše.

Tako nastaje usijan vrh čovekovog uma:
poslovica.

Na kraju, ona pripada narodu. Negde sam čuo:
“Poslovica je svemir u kapi vode.”

Noć polagano zri. Čuje se lepet krila.
To se vetar umorio.

Sleteo je na krov i kljuje oko dimnjaka
staklene perle retke kiše.

Od mnogo misli izaberi jednu, najvažniju.
Bavi se samo njom, dok je sasvim ne savladaš.

Kao veliki džudista jedan munjevit zahvat.
Kao veliki bokser svoj tajni kontraudarac.

Ja, koji ne znam šta je čulo starosti i samoće,
jer okružen sam stalno ogledalima dečjih očiju,

posmatram ovaj život kao nešto šareno,
kao mnogostruk oblik, ogromni luna-park,

kao vrteška igra i vrteška neznanja
koje su kruna mudrosti.

Izlazim iz svog tela. Pevač sam i otac himni.
Lutam po udaljenim mestima.

Nadgledam događaje iz prošlosti
i događaje iz budućnosti. Predskazujem.

Opsenar sam i svetac koji je sišao sa freske.
Možeš me upotrebiti kao nalepnicu.

Umem da oblikujem vatru dlanovima
i hodam po peni reka i okeana.

Učenja kažu da je to nemoguće.
A vidiš, moguće je, jer činim to neznanjem.

Badava Njutnova razglednica:
“Priroda je jedino slična sebi samoj, a ne tebi.”

Ima ih koju su verovali i starom Sokratu:
“Onaj ko ne zna, samo bi trebalo da se seti sebe.”

“Jer znanje”, kaže Platon, “ne unosi se u ljude učenjem.
Donosiš ga rođenjem na ovaj svet.”

Ne znam kome da verujem. Pitaj Alberta Ajnštajna.
Taj je sve izbrisao i sve počeo iz početka.

Brižljivo neguj neznanje i razlikuj se od onih
što su ošamućeni od sreće
kad na nov način uspeju
da izgovore neku potpuno istu stvar.

Miroslav Mika Antić
Horoskop