ŠAŠAVA PESMA
Mama mi kaže: — šašavo moje,
šta se to zbiva u tvojoj glavi?
U njoj dečaci — kažem — postoje.
Dečaci smeđi, crni i plavi.
Mama mi kaže: — šašavo moje,
zar mogu tamo svi da se slože?
Ja mami kažem: — kad već postoje,
nek tu i stoje — šta se može!
Mama mi kaže: — pusti priče,
— zbijeni tako, na šta liče?
Ja rukom mahnem.
I — uzdahnem:
— Svi oni liče, svi mnogo liče,
na nešto lepo kao iz priče.
Na sve što čekam. Na sve što hoću.
Liče na nemir. I na samoću.
Mama mi kaže: — šašavo moje,
pa oni, znači, ne postoje.
Postoje — kažem — kao na javi
dečaci smeđi, crni i plavi.
Šta da se radi? — mama veli.
Ja kažem: — ništa, već da se želi,
da nikad čekanje ne izbledi.
Mama me pita: — da li to vredi?
A ja se smeškam: videćeš — vredi.
Miroslav Mika Antić
Iz knjige: Miroslav Antić – PRVA LJUBAV, Izdavač: Mladost, Zagreb, 1977.
Video: Miroslav Mika Antić govori svoju ŠAŠAVU PESMU 1972. godine.