Kutak za Bistrooke
Poezija

Miroslav Mika Antić – ODOCNELA PESMA

ODOCNELA PESMA

Zašto mora u životu
na sve da se dugo čeka?
Što petljaju nešto s nama?
Zašto krišom,
izdaleka,
naslućuješ one tajne,
zabranjene,
čudne stvari,
koje smeju,
razumeju
i umeju — ko bajagi
samo stari?

Što da uvek krajem oka
trepćeš,
viriš
i da dugo svu noć posle
ne znaš kako da se smiriš?
Zašto uvek moraš dockan
da im javiš
kad od želja sav izbockan
pobrljaviš,
pa ti prvi korak — gorak
i prva ti ljubav — ćorak?!

Što da samo s pola uha
reč poneku smeš da čuješ,
pa je krivo odgonetaš,
pa sam sebi ne veruješ?
Što večito nešto
mute,
šapću,
kriju,
a posle im stvarno krivo
kad otkriju
da ta čuda što čuvaju
za njih samo,
mi neuko i pogrešno
ipak — znamo?

Mesto mama da ti kaže
šta te vreba i šta boli,
mesto da ti to objasne
bar u školi,
oni kasne,
stalno kasne,
i ostave da ulica
prva šapne šta te čeka,
i ona te posle uči
celog veka.

Drukčiji su roditelji
kao klinci nekad bili
u vremena ona davna
kad se tapka,
kad se mili,
u satenu i muslinu,
u somotu i u svili,
po tri bala u godini…
fijakeri…
suncobrani…
jedan cvetak krišom dodat,
oficiri i mundiri
i brkati kavaliri
od valcera i od polki
oznojeni…
Noći duge sto godina.
Sto godina dugi dani.

Mi smo deca što sav život
posmatramo kao šalu.
Naše slike nikad neće
požuteti u ovalu.
Nećemo se poštapati
niti svetom vući kosti.
Mi tutnjimo!
Mi nećemo ostariti
— do starosti.

Večno mladi i besmrtni
živećemo uvek tako.
Pa zašto nas onda uče
sve naglavce,
naopako?
Čemu kriju svoje tajne
tako smešni,
tako stari,
kad će sutra,
ali — dockan,
otvoriti svoje duše
i probati da nam kroz nos
i unjkavo otpevuše
ove iste zabranjene
ljudske stvari —
triput gori,
matoriji,
umorniji roditelji
i drugari.

Miroslav Mika Antić, Šašava knjiga




back to top
Kutak za Bistrooke