Ознака: Šašava knjiga

Miroslav Mika Antić – ŠAŠAVA KNJIGA

Miroslav Mika Antić – ŠAŠAVA KNJIGA / Knjiga objavljena 1972. godine (Izdavač: BIGZ, Beograd) koja se prirodno nadovezuje na PLAVI ČUPERAK.

U ovoj knjizi Miroslav Mika Antić skreće pažnju na namršteni svet, na prolaznost, na sutrašnje bore u ogledalu iako u isto vreme želi da nas povede i negde visoko, iznad „najcrnjeg vašara“ i „ružnog pozorišta“…

ŠAŠAVA KNJIGA je zbirka drhtavih, čarobnih, rasejanih pesama u kojima drhte zbunjene laste, u kojima pupoljci zenice šire, u kojima „zašumi nekakva zlatna trska i neće pod čelom da se smiri“; gde su osvojena prostranstva za divne stvari, gde se preleće beskonačnost…

PESME

NAJMUŠKIJA PESMA

ČAROBNA PESMA

NEPOVRATNA PESMA

BASNA

DRUGARSKA PESMA

DRHTAVA PESMA

KMEZAVA PESMA

ROĐENDANSKA PESMA

TATINA PESMA

GORKA PESMA

RASEJANA PESMA

USPAVANKA ZA MALU PTICU

NAJVEĆA PESMA / ŠTA JE NAJVEĆE

LAŽLJIVA PESMA

KOREN

ODOCNELA PESMA

BESMRTNA PESMA

Vetar

Bukvar

Protestna pesma

Kako sam ubio jednu pticu

Uznemirena pesma

Pesak

Kosmonautska pesma

Kako sam ubio jednu ribu

 

Iz knjige: Miroslav Antić, ŠAŠAVA KNJIGA (Izdavač: BIGZ, Beograd, 1972.)

 

Foto kolaž: Bistrooki – www.balasevic.in.rs

Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. :)

Miroslav Mika Antić – NAJMUŠKIJA PESMA

Miroslav Mika Antić – NAJMUŠKIJA PESMA / Tekst pesme:

Ostavite mi na miru moje rasejane dečake,
vi najjači u razredu,
najglavniji na ulici,
vi što sve silom hoćete i vi što sve silom možete.
Ostavite mi na miru moje smešne i smušene,
moje dečake sa uskim ramenima
i očima što žmirkaju od kratkovidosti.

Znam, oni obično padnu ako se penju na drvo.
Video sam, njihovi klikeri uvek daleko promaše.
Uverio sam se, oni uvek dobijaju batine kad se potuku.
Oni nisu za neke velike junačke igre
i ja vas molim:
ostavite mi na miru moje rasejane dečake.

Moji dečaci hodaju kao da lebde u vazduhu,
sede u razredu drveni i zamišljeni,
zabodu nos u knjigu i ne čuju šta ih pitate,
ali svaki od njih tegli u svojoj glavi
čudan i veliki svet koji vi možda nemate,
svet u kome su oni najveće vojskovođe,
najveće poglavice,
najveći kapetani brodova,
svet u kome vide oštro kao kondori,
imaju široka ramena
i penju se na Himalaje
i putuju u Australiju.

Svet koji se produžuje do onamo.
I mnogo dalje od onamo.

Ostavite mi na miru moje rasejane dečake,
jer samo oni mogu sutra da nas odvedu
u neobično,
u nemoguće,
ako iznesu iz glava te svoje čudne svetove
i puste nas da zajednički u njima živimo
i mi sa uskim i mi sa širokim ramenima,
i vi najbolji i najlošiji klikeraši,
i vi najvažniji i najnevažniji u razredu.

Jer sve na kraju uvene.
I klikeri, ako nisi znao, uvenu kao trešnje.
Uvenu jaka ramena i uvenu lepe igre.
Uvene detinjstvo kao da nikada nije ni bilo.
Ostaju samo glave pune čarobnih svetova
koji se nikada ne tope,
koji se nikada ne troše,
koji se razlistavaju… razlistavaju…
iz kojih sutra rastu nove velike šume,
nove velike prerije,
novi beskrajni okeani,
nove fantastične planete,
iz tih rasejanih običnih detinjih glava
pametnih samo za tajanstveno,
za neizvodljivo i čudno,
pametnih samo za maštanje.

Miroslav Mika Antić, ŠAŠAVA KNJIGA

Video: recitacija pesme Miroslava Mike Antića NAJMUŠKIJA PESMA

Miroslav Mika Antić – DRHTAVA PESMA

Miroslav Mika Antić – DRHTAVA PESMA / Dve verzije pesme / PLAVI ČUPERAK  i ŠAŠAVA KNJIGA / Video: pesmu govori Mika Antić / Tekst pesme:

DRHTAVA PESMA (iz knjige Plavi čuperak)

Osećam: nešto u meni raste
pomalo bolno,
pomalo belo,
kao da nekakve zbunjene laste
lete kroz moju glavu
i telo,
vrte se,
prestižu,
nešto traže…
Od njih se na usni dah užari.

Ja ne znam šta ću, a tata kaže:
još si ti balava za takve stvari.

Osećam: nešto u meni prska
kao kad pupoljak zenice širi.
Zašumi nekakva zlatna trska
i neće pod čelom da se smiri.
Tu oblog ne pomaže.
Duša se kikoće i krvari.

Nešto me muči. A tata kaže:
još si ti balava za takve stvari.

Onda me zakiti prezrelo leto:
dva grozda – kao dve tople značke.
Sve mi u rebrima razapeto.
Sve okrenuto naglavačke.
A sve je ipak luđe i draže.
Srce bi prostranstva da ozari.

I plačem od sreće. A tata kaže:
još si ti balava za takve stvari.

Prirodo,
čuj me:
laganja nema!
Ti bujaj – ja ću od tebe više!
I neka široko u nama dvema
ogroman ružičast vetar diše.
I luduj, prirodo!
Zri naopako!
Samo mi nemir ne pokvari.

Volim te što si zaista tako
ko i ja balava za divne stvari.

Miroslav Mika Antić, Plavi čuperak

II verzija pesme (iz knjige ŠAŠAVA KNJIGA)

Osećam: nešto u meni raste
pomalo bolno — pomalo belo,
kao da nekakve zbunjene laste
lete kroz moju glavu i telo.
Vrte se.
Prestižu.
Nešto traže.
Od njih se na usni dah užari.
Ja ne znam šta ću,
a mama kaže:
još si ti balava za takve stvari.

Osećam: nešto u meni prska
kao kad pupoljak zenice širi.
Zašumi nekakva zlatna trska
i neće pod čelom da se smiri.
Tu oblog uopšte ne pomaže.
Duša se kikoće i krvari.
Nešto me muči,
a mama kaže:
još si ti balava za takve stvari.

Onda me zakiti prezrelo leto:
dva grozda — kao dve tople značke.
Sve mi u rebrima razapeto.
Sve okrenuto naglavačke.
A sve je ipak luđe i draže.
Srce bi prostranstva da ozari.
Plačem od sreće,
a mama kaže:
još si ti balava za takve stvari.

Prirodo, čuj me:
laganja nema!
Ti bujaj — ja ću od tebe više!
I neka široko u nama dvema
ogroman ružičast vetar diše.
I luduj, prirodo!
Zri naopako!
Samo mi nemir ne pokvari.

Volim te što si zaista tako
ko i ja balava za divne stvari.

Miroslav Mika Antić , ŠAŠAVA KNJIGA (1972)

Video: Miroslav Mika Antić govori svoju DRHTAVU PESMU.

Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. :)

Miroslav Mika Antić – RASEJANA PESMA

Miroslav Mika Antić – RASEJANA PESMA / Pesma iz zbirke ŠAŠAVA KNJIGA (1972) / Tekst pesme:

Pored mene mogu vetrovi da grme.
Poplave da kipe.
Kuće da se ruše.
U mom oku rastu neobične šume.
Neobične ptice vire mi iz duše.

Pored mene mogu bizoni da riču.
Vozovi da reže i ržu požari.
Ja to i ne čujem,
jer u meni niču
tog trenutka neke sasvim druge stvari.

Pa vidim kroz vreme.
Kroz zid.
I kroz snove.
Živim sto života zamišljen i tih.
I sam sebe nekud iz daljine zovem
da požurim tamo i stignem pre svih.
Udare mi čvrgu.
Podmetnu mi nogu.
Ja odmahnem samo i smeškam se meko.
Jer svakog trenutka zaistinski mogu
da budem i ovde i negde daleko.

Meni nikad niko ništa neće moći,
jer unapred vidim i unapred znam,
i uvek ću zato u svojoj samoći
biti tu gde rone
i tu gde se penju,
sličan zvezdi,
cvetu,
vodi ili stenju,
jer celome svetu mogu sve da dam.

Miroslav Mika Antić, Šašava knjiga

 

Foto kolaž: Bistrooki – www.balasevic.in.rs

Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. :)

Miroslav Mika Antić – GORKA PESMA


Miroslav Mika Antić – GORKA PESMA / Dve verzije pesme iz knjiga  ŠAŠAVA KNJIGA  i  TAKO ZAMIŠLJAM NEBO / Tekstovi:

I verzija pesme (ŠAŠAVA KNJIGA)

Moj tata i moja mama nikada nisu imali
devet,
jedanaest,
ili četrnaest godina.

Oni su odmah rođeni pomalo prosedi
i namršteni
i nervozni,
sa milion nekih neodložnih poslova,
petljavina,
i malih ružnih svađa i prebacivanja.

Oni su večno ogovarali prijatelje i rođake,
računali kako će s platom do prvog,
jadali se,
ispovedali,
kunjali,
pa su im tako iskliznule godine detinjstva
kao srebrne ribe iz ruku.

Umesto da sve na svetu shvate neozbiljno,
kao patkasti hod meseca iznad krovova,
kao skakutanje drveća na jednoj nozi duž bulevara,
kao namigivanje reklama u predvečerje,
njima je čvornovat i drven svaki trenutak života:
i ljubav,
i nezgode,
i ona obavezna čaša vina subotom uveče,
i bioskop nedeljom posle podne,
i novine,
i pletivo…

I meni ih je ponekad tako žao
što nikad neće razumeti
da možda jedna obična nađena krpica
može u našoj glavi da liči na balsku haljinu,
da jedna stolica na kojoj se klimatamo
može da zameni sve limuzine i jahte,
i da šaka peska,
ako hoćeš,
vredi pet puta više nego čitava Sahara
i malo vode na dlanu kao sva mora sveta.

Moj tata i moja mama nikada nisu bili deca
i zato se možda tako malo razumemo u ovim danima,
danima kojima ja tepam,
pevušim
i čupkam razbarušene šiške,
a oni im docrtavaju brkove,
silom stavljaju naočari
i nadevaju suviše ozbiljna i umorna imena

Miroslav Mika Antić

 

II verzija pesme (TAKO ZAMIŠLJAM NEBO)

I

Moj tata i moja mama
nikada nisu imali
sedam, deset, jedanaest,
ili trinaest godina.

Oni su odmah rođeni
namršteni i nervozni,
sa bezbroj otužnih svađa
i sitnih prebacivanja.

Oni su, čim su prohodali,
počeli da se sapliću.
I čim su progledali,
odmah su bili kratkovidi.

Zato posmatraju život
očima rođaka, suseda,
očima dnevnih listova,
očima vesti na radiju,
očima tuđih navika
i tuđih običaja.

Očima tuđe pameti.

II

I čim su progovorili,
progunđali su i, potajno,
počeli među bebama
da ogovaraju život.

I sad ga ogovaraju.

Znaju sve pravde i nepravde
i večito isteruju
nekakve svoje istine
u zadihanoj želji
da objasne, da poprave,
da spasu ovaj svet.

A nevolja je u tome
što svet uopšte i ne zna
da oni u njemu postoje.

III

Moj tata i moja mama,
jednostavno, ne umeju
nijednu stvar da shvate
neozbiljno i luckasto

kao patkasto geganje
meseca iznad krovova,

kao skakutanje drveća
na jednoj nozi duž drumova

i namigavanje svetiljki
i reklama kroz noć.

Pa su im zato i pobegle
najlepše detinje godine
kao srebrne ribe
iz sporih, nespretnih ruku.

IV

Njima je čudnovat i drven
svaki trenutak života.

I nezgode i ljubav.
I crna kafa i pletivo.
I oni sve ređi izlasci
u pozorište i bioskop.
I svakodnevne jurnjave
na tamo neki posao.

Slušam iz druge sobe.
Pa oni čak ne umeju
prirodno ni da se svađaju,
nego se stalno ponavljaju
kao da su pre toga
napamet uvežbali
jedan te isti bes.

I bojim se, na kraju,
kad budu umirali,
veštački će i vrištati,
kao da su pre toga
dugo nameštali usta
i uvežbavali strah.

V

Moj tata i moja mama
nikada nisu bili
bezbrižna, bucmasta deca.

I meni ih je ponekad
tako iskreno žao
što nikad neće shvatiti
da jedna nađena krpica
može u našim glavama
da liči na balsku haljinu.

Da jedna stara stolica
na kojoj se klimatamo,
može divno da zameni
sve avione i brodove.

Da šaka peska, kad hoćeš,
vredi više od pustinje.

I malo vode na dlanu
više od okeana.

VI

A neprekidno ponavljaju,
stalno mi isto ulivaju
u ovu tršavu glavu
i teraju me da verujem:

jedno je biti stvoren,
a drugo — biti ostvaren.

Postoje roditelji
koji od dece zahtevaju
da ih u svemu naslede
i jednom, kad odrastu,
da sasvim na njih liče.

Ja hoću da ličim na sebe.

Ako mi se to nudi:
da budem kao oni,
nikad se neću ostvariti.

Ostaću stalno započet.

VII

Čak i kad su najsrećniji,
ja vidim kako su nesrećni.
Valjda im zato i opraštam.
I još ću im opraštati.

Jedino nikada neću
umeti da se ne naježim
kad se rukuju mlitavo.

Ko se mlitavo rukuje,
znači da mlitavo misli
i da mlitavo vekuje.

I neću im oprostiti
što su potrošili godine
a nisu doznali zašto su
došli na ovaj svet.

Živeti ne znači: biti.
Desiti se. Postojati.

Živeti znači: nadživeti.

. . .

Miroslav Mika Antić, TAKO ZAMIŠLJAM NEBO

Foto kolaž: Bistrooki – www.balasevic.in.rs
Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. :)

Miroslav Mika Antić – BRAT

Miroslav Mika Antić – BRAT / Tekst pesme:

Lako je tebi kad imaš brata,
pa može da te štiti i brani.
Kad se u dvorištu igrate rata,
on uvek stoji na tvojoj strani.
Od svih je bolji.
Od svih je jači.
Zato brat tako mnogo znači.

Lako je tebi kad imaš brata:
smeš da se praviš važan pred svima.
U bioskopu nema karata,
on samo trepne i — već ih ima.
Na utakmici nigde mesta,
on samo migne — tri klinca digne.
Poznaje svakog konduktera.
Poznaje svakog poslastičara.
Ima u gradu tristo drugara.

Meni je teško, jer nemam brata,
pa pazim s kim se igram rata,
jer nije svako na mojoj strani,
spreman da uvek baš mene brani.
A kad se s drugom decom potučem,
obično deblji kraj izvučem.

Kod kuće radim sam za dvoje
i što je moje i nije moje:
i ugalj vučem,
i rublje skupim,
i sobu spremim,
i mleko kupim…

I tako, pošto nemam brata,
moram da budem vredan sam,
i budem dvostruko hrabar sam,
i da odrastem sasvim sam.

Od svega što na svetu znam
najstrašnije je kad si sam.

Miroslav Mika Antić

Iz knjige: Miroslav Antić – ŠAŠAVA KNJIGA, Izabrana dela Miroslava Antića (druga knjiga), Izdavač: NIŠRO „Dnevnik“, Novi Sad, 1982.

Video: Recitacija pesme BRAT Miroslava Mike Antića.

Miroslav Mika Antić – KMEZAVA PESMA

Miroslav Mika Antić – KMEZAVA PESMA / Pesma iz zbirke ŠAŠAVA KNJIGA / Tekst pesme:

U ovoj ulici i proleće je osedelo
i sve je nekako i namršteno i starije.
Sad vidim da je, u stvari, jedino vredelo
detinjstvo bezbrižno i šarene lagarije.

Al’ odavno smo pojeli šećerleme.
Pobegle senke. Jurnjave. Kikot ptičiji.
Zvonici matori kašlju požutelo vreme
niz drvorede što više nisu ničiji.

Mnogo je žalosno što smo ovako umorni,
što dane odrasle i krpimo i paramo
i što, ko nekad, ne umemo bezazleno
budni da sanjamo i sebe najlepše varamo.

Maštajte deco! Maštajte koliko god umete!
Jer jednom kad se starost u dušu zarije,
biće vam jasno da od svega razumete
samo te davne, skupocene lagarije.

Miroslav Mika Antić

Iz knjige: Miroslav Antić ŠAŠAVA KNJIGA, Izabrana dela Miroslava Antića (druga knjiga), Izdavač: NIŠRO „Dnevnik“, Novi Sad, 1982.

Foto kolaž: Bistrooki – www.balasevic.in.rs

Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. :)

Miroslav Mika Antić – KIŠA

KIŠA

Kiša… kiša… krupna kiša…
Sva su mokra leđa krova.

Treba uzeti na nišan
gorki šapat jablanova.

Kad na usnu i u šaku
kane jecaj u razdanja,

mudrost je u svakom mraku
naći zlatne prste granja.

Kiša… Kiša bičevima
pločnike pretukla riđe.

Samo jedna sreća ima.
Noćas treba da naiđe.

Miroslav Mika Antić

Iz knjige:Miroslav Antić ŠAŠAVA KNJIGA, Izabrana dela Miroslava Antića (druga knjiga), Izdavač: NIŠRO „Dnevnik“, 1982.

Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. :)

Miroslav Mika Antić i Dušan Duško Radović

Jednoga dana, ima tome više od dvadesetak godina, upoznam u Beogradu Dušana Radovića. Imali vremena, pa šetamo tako ulicama i razgovaramo. U stvari: on ćuti, a ja govorim, govorim… Odemo i do Jugoslovenske autorske agencije, kao: ja tamo nešto imam posla. A nemam, nego mi lepo zvučalo kad se kaže Jugoslovenska, pa autorska, pa još i agencija. Idem ja da vidim šta je to.
Bio sam tada pun nekih sumnji u to što pišem (i danas sam pun sumnji) i više od sata mučio sam Radovića čitajući mu, u hodniku agencije, neobjavljene stihove za decu. Sećam se, kao da je bilo juče, jedne od tih pesama:

Jesen je skitnica sa kosom od žutih trava.
Ovaj romor u granju,
to je,
u stvari,
njen glas.
Video sam je jutros gde u vrbacima spava.
Da se kladimo:
evo je sutra i kod nas.

Ne znam kako vi,
ali ja mnogo volim kad ona stigne
i kikoće se
i vrti
i tutne mi grozd u dlan,
i kucne u svako okno,
i svakom vrapcu namigne,
i uopšte: izmotava se ceo dan.

Pljuskom te začas polije,
pa se izvinjava.
Istrese naramak smeha pred svakim vratima.
A uveče,
u parku,
pažljivo pogasi zvezde kada pođe da spava
i zašareni ulice lišćem ko cirkuskim plakatima.

Nad vidicima oblaci — zastave od sivog platna.
U krošnjama šapat svežine, bunovan i tih.
A vetar je nepodšišani deda
pomalo blatnjav i zlatan
koji ume da zviždi u prste bolje od svih.

Ne znam kako to vi,
ali ja mnogo volim kad jesen naiđe,
pa sve ulice bojama kiti i zavejava…

Ona je,
u stvari,
to šaputanje lišća niz drumove od sunca riđe
i skitnica sa kosom od žutih trava.

Radović — kao Radović. Ni da se osmehne, ni da se namršti. Posle mi kaže: „Ima li tamo u Novom Sadu, gde živiš, neko izdavačko preduzeće koje štampa knjige za vrapce?“
Gledam i nije mi jasno šta hoće. Kažem: nema.

„A izdavač za lišće ili travu? Da štampa knjigu koju će čitati drum ili sunce?“

„Ovo su stihovi za decu,“ kažem ja

„Kad su za decu, zašto u njima nema dece?“

Taj razgovor s Dušanom Radovićem naterao me je da počnem ozbiljnije da razmišljam o vama. Ali trebalo mi je čitave tri godine da konačno dođem do jedne pesme koja nije samo vic u stihu, nego nosi u sebi i poeziju.
Tako sam počeo da vas poštujem. Ali ne samo vas. Čim sam imao u rukama prvi ciklus „Plavog čuperka“, znao sam da ja to polako počinjem da poštujem i sebe kao pisca.

Miroslav Mika Antić

Iz knjige: Miroslav Antić ŠAŠAVA KNJIGA, Izdavač: NIŠRO „Dnevnik“, 1982.

Izvor: Bistrooki – www. balasevic.in.rs

Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. :)

Miroslav Mika Antić – ČAROBNA PESMA

ČAROBNA PESMA

Vidim te već,
istina — kao u nekoj srebrnoj magli,
ali divno te vidim:
na nogama ti čizme od sedam milja,
u ruci Aladinova lampa,
putuješ na onom čudotvornom tepihu
iz 1001 noći,
prelećeš planine i mora
i dižeš se visoko prema zvezdama.

Možda ti i ne slutiš
koliko volim tvoju tršavu glavu,
detinju glavu koja miriše na sapun
i penušavi aprilski vetar,

glavu u kojoj stanuju samo boje
visoke,
ogromne,
nedostižne,

glavu koja će shvatiti bezmerja
i razdaljine svetlosnih godina,
nerazumljive cifre
i geometrijske krivulje
i hrabrost svemirskih brodova
što će krenuti sutra
na nova nepoznata sunca.

Ja sam svoja putovanja
protutnjao pod čelom
i tu su stali prostori
o kojima i ne sanjaš.

Četiri ulice tamo
i tri ulice ovamo,
tako sam jednom leteo
čak do Kumove slame.

Dve, tri, pet čaša vina
u restoranu kraj reke,
tako sam beskrajno lebdeo
kroz udaljena sazvežđa.

I jedan običan osmeh,
i jedno jesenje veče,
tako sam tražio nove
zlatogrive komete.

Tako sam sebi našao
i jednu tihu mudrost
od koje rastu krila.

Zato i hoću samo da te zamolim:
preleti beskonačnost
i pobedi vreme i maštu,
ali nikad ne zaboravi
kako se korača po zemlji.

Dodirni rukama prašinu
dalekih dvojnih zvezda,
nek ti se damari usklade
sa ritmovima pulsara,
al’ nikada ne zaboravi
kako se korača po zemlji.

Jer ljudska srca
zasađena su nisko kao kupine
tu, gde su svici crveni džinovi
našeg malenog kosmosa,
tu gde smo sebi načinili
milimetarske beskonačnosti,
a ipak dovoljno glomazne
da se u njima izgubimo:
ja daleko od tebe
kao Alfa Kentaura,
ti daleko od mene
kao belo zrnevlje Vlašića.

Pronađi nove svetove
i izatkaj im nebo.
I podari im vazduh
da dišu i da ožive.

Ali nikad ne zaboravi
kako se korača po zemlji.
Samo tako se možemo
jedan drugom približiti.

Četiri ulice tamo
i tri ulice ovamo,
moja i tvoja čaša piva
u restoranu kraj reke,
i moje iskrene oči
i tvoje iskrene oči
u jedno jesenje veče
detinjasto i roditeljsko,

— to je ono prostranstvo
koje hoću da pomirim
između moje i tvoje zvezde.

Miroslav Mika Antić

Iz knjige: MIROSLAV ANTIĆ ŠAŠAVA KNJIGA, Izdavač: NIŠRO „Dnevnik“, Novi Sad, 1982.

Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. :)