Miroslav Mika Antić – BRAT

BRAT Lako je tebi kad imaš brata, pa može da te štiti i brani. Kad se u dvorištu igrate rata, on uvek stoji na tvojoj strani. Od svih je bolji. Od svih je jači. Zato brat tako mnogo znači. Lako je tebi kad imaš brata: smeš da se praviš važan pred svima. U bioskopu nema karata, on samo trepne i — već ih ima. Na utakmici nigde mesta, on samo migne — tri klinca digne. Poznaje svakog konduktera. Poznaje svakog poslastičara. Ima u gradu tristo drugara. Meni je teško, jer nemam brata, pa pazim s kim se igram rata, jer…

Miroslav Mika Antić – KMEZAVA PESMA

KMEZAVA PESMA U ovoj ulici i proleće je osedelo i sve je nekako i namršteno i starije. Sad vidim da je, u stvari, jedino vredelo detinjstvo bezbrižno i šarene lagarije. Al’ odavno smo pojeli šećerleme. Pobegle senke. Jurnjave. Kikot ptičiji. Zvonici matori kašlju požutelo vreme niz drvorede što više nisu ničiji. Mnogo je žalosno što smo ovako umorni, što dane odrasle i krpimo i paramo i što, ko nekad, ne umemo bezazleno budni da sanjamo i sebe najlepše varamo. Maštajte deco! Maštajte koliko god umete! Jer jednom kad se starost u dušu zarije, biće vam jasno da od svega razumete…

Miroslav Mika Antić – KIŠA

KIŠA Kiša… kiša… krupna kiša… Sva su mokra leđa krova. Treba uzeti na nišan gorki šapat jablanova. Kad na usnu i u šaku kane jecaj u razdanja, mudrost je u svakom mraku naći zlatne prste granja. Kiša… Kiša bičevima pločnike pretukla riđe. Samo jedna sreća ima. Noćas treba da naiđe. Miroslav Mika Antić Iz knjige:Miroslav Antić ŠAŠAVA KNJIGA, Izabrana dela Miroslava Antića (druga knjiga), Izdavač: NIŠRO “Dnevnik”, 1982. Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na…

Miroslav Mika Antić i Dušan Duško Radović

Jednoga dana, ima tome više od dvadesetak godina, upoznam u Beogradu Dušana Radovića. Imali vremena, pa šetamo tako ulicama i razgovaramo. U stvari: on ćuti, a ja govorim, govorim… Odemo i do Jugoslovenske autorske agencije, kao: ja tamo nešto imam posla. A nemam, nego mi lepo zvučalo kad se kaže Jugoslovenska, pa autorska, pa još i agencija. Idem ja da vidim šta je to. Bio sam tada pun nekih sumnji u to što pišem (i danas sam pun sumnji) i više od sata mučio sam Radovića čitajući mu, u hodniku agencije, neobjavljene stihove za decu. Sećam se, kao da je…

Miroslav Mika Antić – ČAROBNA PESMA

ČAROBNA PESMA Vidim te već, istina — kao u nekoj srebrnoj magli, ali divno te vidim: na nogama ti čizme od sedam milja, u ruci Aladinova lampa, putuješ na onom čudotvornom tepihu iz 1001 noći, prelećeš planine i mora i dižeš se visoko prema zvezdama. Možda ti i ne slutiš koliko volim tvoju tršavu glavu, detinju glavu koja miriše na sapun i penušavi aprilski vetar, glavu u kojoj stanuju samo boje visoke, ogromne, nedostižne, glavu koja će shvatiti bezmerja i razdaljine svetlosnih godina, nerazumljive cifre i geometrijske krivulje i hrabrost svemirskih brodova što će krenuti sutra na nova nepoznata sunca.…

Miroslav Mika Antić – LAŽLJIVA PESMA

LAŽLJIVA PESMA Kažem: mesec. I gle — mesec! Kažem : trava. Stvarno — trava! Eto zašto meni seva ova moja smešna glava, ova moja glava leva što jedino zna da sneva. A šta hoće glava luda? Traži laži. Traži čuda. Namigne mi mojim okom. Usnom mi se mojom smeška. Pa sve živo ispretura i vrti se ko vrteška. Kaže: sunce nije sunce, nit se nebo nad njim plavi. Kaže: hoću nešto lepše tu u tebi da se javi. Smisliću ti nove ptice. Nove snove. Nova mora. Hoću ono čega nema. Neću ovo što se mora. I zaista — ljudi bolji.…

Miroslav Mika Antić – ODOCNELA PESMA

ODOCNELA PESMA Zašto mora u životu na sve da se dugo čeka? Što petljaju nešto s nama? Zašto krišom, izdaleka, naslućuješ one tajne, zabranjene, čudne stvari, koje smeju, razumeju i umeju — ko bajagi samo stari? Što da uvek krajem oka trepćeš, viriš i da dugo svu noć posle ne znaš kako da se smiriš? Zašto uvek moraš dockan da im javiš kad od želja sav izbockan pobrljaviš, pa ti prvi korak — gorak i prva ti ljubav — ćorak?! Što da samo s pola uha reč poneku smeš da čuješ, pa je krivo odgonetaš, pa sam sebi ne veruješ?…

Miroslav Mika Antić – KOREN

KOREN 1. Postoji jedan mudrac. Dok ovo govorim, on čuči u velikoj pustinji južno od ovih planina. Čuči ne znam koliko godina u pesku i ne podiže oči. Ali sve vidi. Šara noktom nešto nerazumljivo i uplašeno ponavlja: i ovo sam već stvorio… i ovo sam već stvorio. Ako mu zatražiš orla, on ne poseže u visine, nego ga prstom iskopa iz zemlje kao koren. To je, kaže on, orao iz kojeg niču drugi orlovi. Posle možeš da mu zatražiš aligatora ili mrava. I njih iskopa prstom iz zemlje kao košticu. On sve može, jer njegovo je stvaranje drukčije nego…

Miroslav Mika Antić – ŠTA JE PESMA

ŠTA JE PESMA Pesma je kad su se sreli tvoj tata i tvoja mama i kad su usnili tebe, tvoje ime i kosu. Pesma je to što si rođen, a svet — pomalo taman, bio je zbog tebe belji ko da je suncima posut. Pesma je to što rasteš, što ideš ka nebu više, svejedno ima li kiše. Pesma je najlepše bilje. Pesma je to što miriše na ono ispred tebe, na ono izobilje lepote nove, buduće. A usnićeš je, veruj, bolje od nas i lakše u neko svanuće meko, u neko tvoje svanuće. Kad brojiš: mi smo prvi. Vi…

Miroslav Mika Antić – USPAVANKA ZA MALU PTICU

USPAVANKA ZA MALU PTICU Šta misliš, o čemu govore ptice? Da li si ikada prisluškivao njihovo sanjivo došaptavanje u avgustovskom lišću ? Mala ptica, na primer, pita svoju veliku pticu: kako mogu da dospem do one lepe zvezde tamo? Velika, nesrećna u svojoj nemoći, osmehuje se krajičkom kljuna. Ovo ovde gde živiš, kaže ona, takođe je neka tajanstvena i obla zvezda za jednu malu pticu koja stanuje tamo i pita se večeras kako da stigne do tebe. Promenite se želja, kaže na kraju, i prevalićete divna i ogromna prostranstva, kakva razumem danas još samo ja i neke ptice iz minulih…