Miroslav Mika Antić – ISPRIČANO ZA PROLEĆA

Miroslav Mika Antić – ISPRIČANO ZA PROLEĆA / Pesma iz prve zbirke pesama Miroslava Mike Antića objavljene 1950. godine

U sumrak prozori kuća
kô oči detinje sjaju.
Kroz dimnjak vetrovi sedi
celu noć tkaju priče.
Zriju proleća nova,
zriju u tome kraju
gde dudovi sokakom
kao blizanci liče.

Tu, gde prestaje staro,
pesma sam kroz salaše.
Večeri, rekom vetra
kroz atare zabrodi.
Tu, gde počinje novo
juče su đuturaši
oteli grumen sunca
debeloj masnoj gospodi.

Ako ravnici treba
platiti za sve minulo, —
gledajte moju ruku,
dug merim na šaci-vazi.
Prsti se lagano rastvore…
Šaka je krvavo zinula…
Šta, zar je tako čudno
što je na dlanu prazno?

Godine bede i bola
prvo su šturo vlaće
što napabirčih nekad
u star i pocepan džak.
Tim godinama je račun
za život odavno plaćen,
i mesto detinjstva toplog
u srcu zjapi mrak.

Budući dani neće
biti šamari grubi.
Ne bridi više snaga,
ne kopni znoj i trud.
Pa ipak, kad se danas
sa zorama izljubim,
biće nekog u svetu
da kaže da sam lud.

Miroslav Mika Antić

Iz knjige: Miroslav Antić – ISPRIČANO ZA PROLEĆA, Izdavač: NOVO POKOLENJE, 1950