Đorđe Balašević – Mala Vidra s Begeja / Promo 2016. / Tekst pesme:
Kao šlajer pala nedelja na liciderski Novi Sad…
Mala riđa vidra s Begeja dolunjala u grad…
Tri se noći potom smucala po zatonima moga sna…
Kolko vrški je razbucala to samo ona zna.
Od tog doba mesečarim, krenem šorom pa svečarim…
Čule bande pa mi o glave rade, sve se čarde zbog mene uparade…
Samo pijandure banče bez tambure…
Al’ ko tuguje redom lumpuje…
Starogradske, turske, ruske pa madžarske…
Jutro ću spiriti… Neću se smiriti…
Dok ne nađem stih koji me ne podseća na nju.
Ej, ume mraz da vrhom nožića na prozor čuda našara…
Anđele… I zvona Božića…
I srca s vašara…
Pa doslika kućerak i ladolež na plotu…
I onda snevaš snove što se snuju jednom u životu…
Voli se jedared… Ne više…
A i to je previše…
Od tog doba mesečarim, krenem šorom pa svečarim…
Čule bande pa mi o glave rade, sve se čarde zbog mene uparade…
Samo pijandure banče bez tambure…
Al’ ko tuguje redom lumpuje…
Starogradske, turske, ruske pa madžarske…
Jutro ću spiriti… Neću se smiriti…
Dok ne nađem stih koji me ne podseća na nju.
Od tog doba mesečarim, krenem šorom pa svečarim…
Čule bande pa mi o glave rade,
sve se čarde zbog mene uparade…
Samo pijandure banče bez tambure…
Al’ ko tuguje redom lumpuje…
Starogradske, turske, ruske pa madžarske…
Jutro ću spiriti, neću se smiriti,
dok ne nađem stih
koji me ne podseća na nju.
Koji me ne podseća na nju.
Koji me ne podseća na.
***
„Jedna od onih Balaševićevskih, patetičnih pesama gde se spominju zvona Božića i anđelčići…“- Đorđe Balašević