Ознака: Đorđe Balašević

Đorđe Balašević MURALI

foto: Deni Božić

Đorđe Balašević MURALI / Murali posvećeni Đorđu Balaševiću

NOVI SAD

1. Mural ocrtan na Limanu 4, na zidu zgrade u Ive Andrića 3. Njegov autor je umetnik Deroks iz Beograda. Organizator i idejni tvorac je Limanac Vladan Višnjičar koji je za portal „NS Uživo“ izjavio kako je oduvek znao da će na zidu na koji gleda njegova terasa biti Đoletov mural.

2. Drugi mural je oslikan u Fruškogorskoj ulici, kod kafića BICIKLANA. Autor je Deni Božić. Đorđe Balašević – Novi mural u Novom Sadu (2021)

DOBOJ / autor murala Deni Božić

foto: Deni Božić

Đorđe Balašević – Novi mural u Novom Sadu

Đorđe Balašević – Novi mural u Novom Sadu posvećen Đorđu Balaševiću naslikao je Deni Božić. Bravo! Sve fotografije nam je poslao Deni Božić – Instagram: https://www.instagram.com/denibozic/ ; Facebook: https://www.facebook.com/xIIxw/

Hvala i Biciklani ♥ Instagram: https://www.instagram.com/biciklana.ns/

BICIKLANA

•Bike shop & Cafe
•Coffee to go
•Lokal bez duvanskog dima
•Pet friendly

INVICTABIKE SHOP
Bulevar patrijarha Pavla 25a (lokal 1), 21000 Novi Sad, Serbia.

 

Đorđe Balašević – Dispečer od gore vidi sve (Raritet)

DISPEČER OD GORE VIDI SVE

Stevu Čenejca je ubila struja
nežno ko rukom
na razvodnoj grani tu negde u hali ili gde…
I niko se nije pitao
zašto je struju pipao,
nego su žalili i trafo menjali svi.

Sa njegovim šefom sam proveo dan,
bio je očajan,
al’ taj matori momak je imao alat za sve.
Pa reče: „Eto, struje se latio,
zato je glavom platio.
Od nule i mase je stigo do faze za tren.

A vidiš,
dispečer od gore vidi sve.
Povlači te sklopke, igra se.
Postavi na svoje mesto
svaku vezu, spoj još pre…
Sve vide oči distribucije!“

Tako ponekad, te reče mi dođu ko iskra
kad štednju nam smeste pa gradom zavlada mrak.
Al’ ne brinem mnogo o tome,
struju nam opet uključe,
i idemo dalje i trošimo više neg pre.

Jer,
dispečer od gore vidi sve,
Povlači te sklopke, igra se.
Postavi na svoje mesto
svaku vezu, spoj još pre…
Sve vide oči distribucije.

Kidaš mi živce ko bakarne licne, onako usput,
kad poštar mi dođe i pokaže priličan broj.
A ja čitam svoje brojilo i plaćam bogme solidno…
Ma, znam da nas kradu al’ što da se ja staram o tom?
Kad znam da
dispečer od gore vidi sve.
Povlači te sklopke, igra se.
Postavi na svoje mesto
svaku vezu, spoj još pre…
Sve vide oči distribucije!

Đorđe Balašević

Foto kolaž: Bistrooki – www.balasevic.in.rs
Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. :)

Đorđe Balašević o Đorđu Petroviću

ĐORĐE KARAĐORĐE PETROVIĆ – TIP KOJI JE PROVALIO ČIP

Đorde, klavijature, aranžer, producent, profesor na muzičkoj akademiji, ing. elektronike, Ovan.

Između ostalog, Đorđe je svirao u grupi „Zajedno“, sa „Van Gogh“-om, u famoznoj grupi „Papatra“, ranih osamdesetih. Jedan je od pionira kompjuterske muzike u našem pop-roku, a u istom žanru je u takozvanoj „ozbiljnoj“ muzici evropski poznat i priznat. Da bih naveo njegove producentsko-snimateljske pulene morao bih da ispucam celu stranicu, čak i na puste inicijale, drugi put, možda?

Upoznali smo se na „Dunjo moja“, gde je formalno bio snimatelj u studiju, ali je obavljao lavovski deo producentskog posla, sarađivali smo i na sledećem LP-iju, („Slovenska“), kad sam nakon toga napustio PGP i stari tim saradnika, poveo sam za sobom i Đorđa, jedinu „stvar“ koja je vredela u izvikanom „studiju-5“ i zamolio ga da bude producent na „Bezdanu“, ostalo je histerija.

Kad smo mu 1992, predložili da izađe sa nama na scenu „Sava centra“, prihvatio je to sa takvim elanom da nam je svima bilo neprijatno što ga i ranije nismo pitali. Duja se tada prebacio isključivo na klavir, a zvuk benda dobio je kvalitet koji ga je definitivno podigao na vrh. Neću da pričam o tome šta je Đorđe učinio za moje pevanje, snimci, stari i novi, to slikovitije pokazuju.

Bez Đorđa (Petrovića) nikad ne bih snimao ploču. Shvatite ovo kao izjavu pod zakletvom.

– Đorđe Balašević

Izvor: oaza.rs
foto: facebook

Đorđe Balašević o Ignacu Šenu

Maestro Šen Ignac (18. oktobar 1958. – 05. mart 2017.)

„Kad sam na njega naišao onda su mi se pesme potpuno promenile, jer to je, u stvari, bio neko neko s kim sam radio na onaj „klik“ u studiju. Ja sam samo rekao: „Ne to, odeš gore, dole…“ On je rekao: „Doktor Balaž (pošto je on mene zvao „doktor Balaž“ iz nekog njegovog razloga), sreća moja da ti ne znaš da odsviraš to što ti je u glavi.“ A ja mislim da je, u stvari, sreća moja to što je on znao da odsvira to što mi je u glavi.

Mislim da sam tu završio jednu veliku priču što se mog opusa tiče kad je violina u pitanju jer mislim da više ne mogu naći takvog saradnika, sa tim senzibilitetom. On je bio strašno harizmatičan.

– Đorđe Balašević, 06. mart 2017.

Izvor: Bistrooki – balasevic.in.rs

foto: facebook

Đorđe Balašević o Aleksandru Dujinu Duji

DUJIN PROFESOR ALEKSANDAR – BATA IZ BANATA

Duja je pijanista, aranžer, producent i pomalo lav. U jazz krugovima poznat je još iz „Meta sekcije“, pa iz grupe „California“, iz rada sa novosadskim big-bandom, a u Beču, gde je završio „jazz-conservatorij“, objavio je više CD-a, poslednji sa grupom „ADO-ADO“, kultnom u austrijskim okvirima.

Prvi put sam ga sreo na „Novosadskom letu ’77“, sudbina je htela da delimo program pola-pola, u „tribini mladih“, on sa oktetom svojih gimnazijalaca, a ja sa grupom „Žetva“, kada sam prvi put otpevao legendarni „Razdeljak“. Nismo se poznavali, ja sam naravno gledao preko tog klinca, i kada ga je Caki nešto kasnije doveo u prvu i jedinu postavu „Ranog mraza“, pravio sam se da ga nisam registrovao ranije. Uradio je aranžmane za singl „Život je more / Oprosti mi, Catherine“, onda nas je vojska naizmenično onesposobljavala jednog za drugim, a otkad se pojavio u Tuzli (u uniformi i sa ćevapima u lepinji, kada sam ja tamo gostovao sa „Neoplantima“), uradio sam samo jedan koncert bez njega, u Novom Sadu, 1992. i to zbog „više sile“, sasvim opravdano. Duja inače igra odlično tenis, basket, zna ga dobro, NBA (novo-bečejski atar). On i ja smo hiljadu puta ostajali sami protiv svih. Profesor tačno zna kad koji dur ili mol može da mi ponudi, kao jabuku. Sa njim bih smeo da održim koncert za čopor „Đavola sa Tasmanije“. Ma šta hteo? Baš bih voleo, štaviše.

– Đorđe Balašević

Izvor: oaza.rs

foto: facebook

Đorđe Balašević o Dušanu Dudi Bezuhi

DUŠAN DUDA BEZUHA – FIN ČEŠKI ZAČIN NA PRAVI NAČIN

Duda, gitara, producent, aranžer, Ovan.

Svirao je u grupama“Tilt“ i „Suncokret“, danas ponekad nastupa sa svojim blues bendom „Zona B“ u SKC-u, KST-u i na sličnim „kulturnim “ mestima, rađe je u studiju. Kao producent nanizao je mnogo slavnih „skalpova“, Viktorija je u svojim najboljim danima bila overena njegovim producentskim pečatom, svirao je na pločama Bajage, na primer, i na nebrojenim (stvarno ne-bro-je-nim) pločama manje i više poznatih grupa, njegov studijski rad, doveden do perfekcije, imao je kao jedinu manu to što ga je odvikao od živih svirki, i nadam se da ga rad u našem bendu raduje onoliko koliko i on raduje bend, jer njegova rafiniranost i nenametljivost polako i sigurno su nam se uvukle pod kožu. Dudu sam upoznao davno, zapamtio sam ga po osmehu uz koji mi je (kao član „Suncokreta“) pozajmio gitaru na kojoj sam odsvirao „Snašu na salašu“, isti taj osmeh sačekao me je posle petnaest godina u studiju „Pink“ u Zemunu kad smo zajedno radili „Jedan od onih života“, i posle preeksponiranih gitarskih deonica koje su me godinama (posebno ranijim) proganjale, odjednom ona kultivisana „akustara“ na „Posvađanoj pesmi“, prelepa tema na „Portretu“, solo na „Luzeru“.

Duda je pravi momak, šta da vam kažem. On štima i na sceni i u životu. To je to.

– Đorđe Balašević

Izvor: oaza.rs

Video: Goran Sultanović, Dušan Duda Bezuha i Branislav Zarin – Slovenska (tekst: Đorđe Balašević)

Đorđe Balašević o sebi

Đorđe Balašević

ĐOLE

Rođen sam kao prvi Balašević. Moji su do 1941. bili Balaševi, deda je tada pazario ono -ić- da nam ne bi „pomadžarili“ familiju, ne daj Bože?

Tek moj ćale, 1947, oženivši moju majku, Veroniku Dolenec, „polak“ Madžaricu, kako je deda izračunao.

Bio je 11. maj 1953, rano jutro, mama je zato želela da me nazove Zoran, ali je deda rekao da je to ime za sodarskog konja, i insistirao da me nazovu „Đoka“, po njemu, što, medu nama, ponekad ume da bude još neprijatnije. Našli su se nekako na Đorđe, priznajem da nisam baš oduševljen, ali do sad sam se već navikao, šta je – tu je.

Bik sam, dakle, u podznaku blizanac, dominantni navodno.

Školovao sam se sa promenljivim uspehom, bolje da ne pričamo o tome, to je bio period negativne afirmacije moje ličnosti.

Igrao sam fudbal, ovisnički, neki misle da sam bio šmecer, neki da nisam imao pojma, u pravu su i jedni i drugi, što je najgore samo što ja sad ne znam kako bih vam to objasnio.

Prvu ploču sam snimio u jesen sedamdeset i sedme, ništa okruglo, džaba računate. Pa ne treba meni jubilej da bih radio koncerte, šta vam pada na pamet?

Naveo sam to više da bih se malo pohvalio iskustvom koje, eto mogu izmeriti jedino tim tegom, sedamnaest godina teškim. To iskustvo je ujedno i najveća kvalifikacija koju sam stekao, pa bih, ako se priznaje, time mogli udovoljiti i narednoj stavki upitnika za moju biografiju.

Po zanimanju sam znači, samouki velikan, što je šala, dabome.

Ja sam samo jedan prosečan momak. Natprosečno talentovan, doduše.

Prvu ploču sam snimio, poslednju još nisam, toliko o diskografiji.

Uskoro će izaći i moja treća knjiga, a drugi roman, jeftina ljubavna priča, bez ikakvih pretenzija, odavno sam shvatio da nisam najpametniji na svetu. Mada se ni plasman medu prvih pet ne može nazvati neuspehom.

Planiram još i da snimim neke svoje stare pesme ponovo, izdavačke kuće koje su vlasnici snimaka ne objavljuju ih više iz nekih razloga, ali neće biti problema, većinu pesama znam već skoro napamet, ostale ću pevati na la-la-la. Sem toga imam pristojne kućne zalihe nagrada&priznanja, ali rok im polako ističe.

Sa datumima inače baratam slabije, sećanja klasifikujem po sasvim drugom sistemu, pa sad ipak neću uspomene heftati za stranice starih kalendara, pogrešiću, bojim se. Bilo ih je baš lepih, ukratko. Vredelo je, definitivno.

Privatno sam zaljubljen u Oliveru, baš ono, kao da je tuđa, Bože prosti.

Na početku karijere sanjao sam san o bendu sastavljenom od prijatelja.

Na kraju karijere dosanjao sam taj san, eto.

Baš me hoće karta.

– Đorđe Balašević

izvor: oaza.rs

Đorđe Balašević – SANJA

Đorđe Balašević – SANJA / Raritet 

Ponoć me opet zatiče
sa lošim vinom i sumnjivim ženama.
Sećanje kao reka poteče
mojom glavom i mojim venama.

Uzalud tiho prestaje
odjek tvojih reči u svemiru…
Osmeh tvoj vedri postaje
uzrok jednom davnom nemiru.

Dugi su putevi kojim sam hodio,
more iluzija kojim sam brodio,
prazan je život koji sam vodio…
Sanja!

Hteo bih svemu da dokučim smisao…
Zašto sam živeo, zašto sam disao?
Zašto sam voleo i pesme pisao?
Sanja!

Svaki put nekuda vodi…
Ja ne znam kuda, niti me zanima…
Samo san do tebe dovodi
i to je put kojim putujem danima.

Sanja…

Đorđe Balašević