Kutak za Bistrooke

Đorđe Balašević  Kalendar mog detinjstva (knjiga) 2017 

Izdavač Balbelo, Novi Sad
Dizajn korica Robert Kliban
Štampa Futura, Petrovaradin
Tiraž 3000
Godina 2017

CITATI IZ KNJIGE

 

Citati sa autorskih večeri “Kalendar mog detinjstva”:

O detinjstvu, šta da vam kažem? Ako su o detinjstvu već nešto rekli nešto Felini ili neki Rus, ili Mark Tven, Nušić, Čarli Čaplin… bilo ko od tih promućurnih, divnih čičica, teško da ja mogu tu nešto da dodam. A opet, jebeš ga, moja knjiga! Baš me briga, gde ću ako tu neću? Tako da sam dao sebi malo slobode i rekao da su dani detinjstva nešto kao dijamanti među bezvrednim šarenim staklićima prosutim na modrom plišu naših uspomena, koje uspevamo prepoznati tek kad nam život nametne sajdžijske lupe sredovečnosti… Onda tek ukapiramo kakva je to bila smaragdna detelina na kanalu, ili onaj odsjaj sunca na zvonu od ćaletovog bicikla kojim me je vozio ujutru negde na pecanje…

Đorđe Balašević sa sestrom 1957. godine

Nije to dobro organizovano… Detinjstvo treba da se desi na kraju života i da lepo uživaš u njemu…

Moja baka Marica je govorila za mene:- Naš Đokica, siroma, on je šansojner! Šansojner – to su ovi što više deklamuju neg što pevaju.
~
Sve od baba saznaš, od mudraca prerušenih u babe piljarice saznaš celu priču o životu. I to ti se u mladosti čini idiotski, dođeš na pijacu i neka baba kaže: „Da smo živi i zdravi“. A ti misliš: Šta je ovo, baba tiltovala…? Dementijeva je potpuno, šta da smo živi i zdravi… Onda posle misliš… Vidiš, nije to ni tako loša filozofija… Onda onaj deda prodaje trešnje i kaže: „Sve u svoje vreme“. Pa onda onaj sledeći, uvali ti kajmaka, milerama, mladog sira i kaže: „Jesmo ili nismo“. I dok dođeš negde do graška ti si visoko obrazovana osoba. (Mada Bolonja to ne priznaje, ali…) I onda ukapiraš da si čitavu filozofiju života i sve pokupio u razgovoru sa matorcima na pijaci. Znaš ono, u dve-tri izreke čitava priča života staje:
Jesi ili nisi.
Da smo mi živi i zdravi.
Sve u svoje vreme.



Najgore je što od svih lepih stihova, reči i pesama koje sam čuo (od kojih sam neke imao sreće i sam da napišem) ništa pametnije ne mogu da citiram nego da citiram naprozaičniju osobu u mojoj porodici a to je moj deda Lazar, zagledan u dupe konja, koji je o ovom velikom filozofskom pitanju o životu i smrti rekao: „Umreš pa te nema više… To ne može!“




***

 

back to top
Kutak za Bistrooke