Đorđe Balašević – O, mati / Raritetna pesma koju je Đorđe Balašević otpevao samo jednom uživo, na autorskoj večeri „Kalendar mog detinjstva“ uz klavirsku pratnju profesora Dujina. / Prva verzija pesme / Tekst pesme:
Opet sam snio majku na praznični dan
I kao lutnja brujnu slutnja šta bi značio taj san;
Blagi sfumato povratka, ključ uvek iza dovratka
I staza kraj šimšira urasla u travu;
Sanovnik s krupnim slovima, lako je to sa snovima
Mnogo mi teže ide kad tumačim javu;
U lešnikovoj senci fruštuk postavljen
A pokraj hokle cvetni goblen na trenutak ostavljen;
Lanena letnja haljina sa veženim detaljima
Pristaju uz rozetnu na baštenskoj kanti;
U leji zlatnog šeboja, u tom snu mlađa nego ja
Onakva kakvu bih i želeo da pamtim;
O, mati, veje sneg, ni to me ne raduje više
Dospe na kraju sve na isti sled;
Prošlo je zanavek, severac pustolinom briše
I ravno je unedogled;
Nadiru pahulje, noć slavi svojih pet minuta
Vetar ne poznaje ni stid ni sram;
Niko ne strahuje što kasnim, što me nema s puta
I malo sam ti noćas sâm;
Neki su stopu ispred vremena
Ludi jahači, izviđači… Milju ispred plemena;
Tek posle sebe hvaljeni, na trgu zlobe paljeni
Očiju punih suza, al’ obraza suvih;
Na pravdi boga blaćeni, tek posle sebe shvaćeni
Neki su mandoline u dolini gluvih;
O, mati, veje sneg, ni to me ne raduje više
Dospe na kraju sve na isti sled;
Prošlo je zanavek, severac pustolinom briše
I pusto je unedogled;
Veje, ne posustaje, na šimšir i na divlji lešnik
Na julski dan i lica predraga;
Ravnica pusta je, na Božić putujem ko grešnik
Od nemila do nedraga;