Ознака: Ostaće okrugli trag na mestu šatre

Đorđe Balašević – Na bogojavljensku noć (druga verzija)

Đorđe Balašević – Na bogojavljensku noć  / druga verzija pesme sa albuma „Ostaće okrugli trag na mestu šatre“ (2002) Tekst:
Na bogojavljensku noć…
Olba se dotače, lome se pogače, a venci smokava i praporci se pokače u prednjoj sobi mog baće.
Čudo je navike moć…
Društvo se sastalo, kao pod zastavom, pod istom ikonom za dugim crnim švapskim astalom što pamti svadbe i daće.

Uglavnom gostujem kod kuće, al’ moju narav pamte tu…
Brbljaju svašta pred svanuće, al’ čak ni pripiti ni da pomenu nju.

Na bogojavljensku noć…
Crkvene pesmice, sveće i kresnice i uvek stave odveć onih glupih suvih grožđica u česnice…
Al’ to je tako i amin.

Čudo je prošlosti moć.
Prate me duhovi ko gladni vukovi a moje vreme tinja kao stari trupac bukovi još jutros gurnut u kamin.

Ruža je pupila na mrazu…
I, što bi rekao moj kum: „Vuče te đavo na tu stazu,
a ispred sebe imaš dobri stari izlizani drum“.

Oni ne pričaju o njoj a ja se ne raspitkivam.
Ukrstim politru i noć i na taj krst se, tu i tamo, prikivam.
Već me i Dunav pretiče, moja me senka spotiče…
Al’ ništa me se ne tiče i malo šta me pomera i dotiče…
Sem možda nje…

Na bogojavljensku noć…
Društvo sa studija, vašar starudija, nastavnik ruskog, šveroš, neki sitni privatnik i opštinski sudija.
I svi smo na „Pomoz’ Bože“…
Silna je ljubavi moć…
U jutra besana jos dođe nezvana i kao provalnik mi pretura po mislima i pesmama…
Al’ to je sve što mi može.

Već me Dunav pretiče, već me senka spotiče.
Ništa me se ne tiče, ništa me ne dotiče.

Nikad ne pričaju o njoj a ja se ne raspitkivam.
Ukrstim politru i noć i na taj krst se, tu i tamo, prikivam.
Već me i Dunav pretiče, moja me senka spotiče…
Al’ ništa me se ne tiče i malo šta me pomera i dotiče…

Nikad ne pričaju o njoj a ja se ne raspitkivam.
Ukrstim politru i noć i na taj krst se, tu i tamo, prikivam.
Već me i Dunav pretiče, moja me senka spotiče…
Al’ ništa me se ne tiče i malo šta me pomera i dotiče…
Sem možda nje.

Đorđe Balašević – O, kako tužnih ljubavi ima…

Đorđe Balašević – O, kako tužnih ljubavi ima...  / Albumi: Odlazi cirkus (1980) i Ostaće okrugli trag na mestru šatre (2002) Tekst pesme:

Profesor Lukić, sa četvrtog sprata, je živeo prilično sam,
a decu je učio ljubavne pesme, sonete i šta ti ja znam.
O, kako tužnih ljubavi ima… Baš nešto razmišljam…
Njegova žena (Lukić Milena), s drugim je otišla…
O kako tužnih ljubavi ima… Ovaj svet je ispunjen njima…
Sve više sumnjam da neko sretno i voli još…

Gospođa Ruža je radila goblen… I subotom igrala „tač“…
Od muža joj ostalo par žutih slika, oficirska kapa i mač…
O, kako tužnih ljubavi ima… Baš nešto razmišljam…
Poručnik Bata, iz nekog rata nije se vratio…
O kako tužnih ljubavi ima… Ovaj svet je ispunjen njima…
Sve više sumnjam da neko sretno i voli još…

Pišu romane, pesme, novele, o tome kako ljubav uvek nađe put…
Znam neke sive, mračne hotele…
I one prazne sobe gde je uvek onaj strašni mir…

Kako tužnih ljubavi ima, baš nešto razmišljam…
Da l’ je i naša tu među njima? Brine me ponekad…
O, kako tužnih ljubavi ima… Ovaj svet je ispunjen njima…
Sve više sumnjam da neko sretno i voli još…

Anđelija Prokić je čekala princa… I njegovu čarobnu moć…
Da joj otplati kredit… Da joj napravi klinca… Da je voli do kasno u noć.
O kako tužnih ljubavi ima, baš nešto razmišljam…
Njen suprug Bane, noći i dane nije se treznio.
O, kako tužnih ljubavi ima… Ovaj svet je ispunjen njima…
Sve više sumnjam da neko sretno i voli još.

I kad se jednom (u dva i deset) vratio kući… Željan ljubavi i sna…
Našo pisamce… Pao u nesvest…
Žena mu s Lukićem (iz prve strofe) pobegla u noć…

Kako tužnih ljubavi ima… Baš nešto razmišljam…
Da l’ je i naša tu među njima? Brine me ponekad…
O, kako tužnih ljubavi ima… Ovaj svet je ispunjen njima…
Sve više sumnjam da neko sretno i voli još.

Đorđe Balašević – Prva ljubav (druga verzija)

Đorđe Balašević – Prva ljubav (Još jedna pesma o prvoj ljubavi…) Druga verzija pesme sa albuma Ostaće okrugli trag na mestu šatre (2002) Tekst pesme:

Tad još nisam ništa znao, i još nisam verovao
da na svetu tuge ima…
Jedino mi važno bilo da postanem levo krilo
Il’ centarfor školskog tima…

Tad sam iznenada sreo najtoplijeg leta deo…
To su njene oči bile…
Imala je kose plave… I u njima (na vrh glave)
Belu mašnicu od svile…

Prva je ljubav došla tiho… Nezvana, sama…
Za sva vremena skrila se tu negde… Duboko u nama…

Kad je prošlo đačko vreme… Padeži i teoreme…
I stripovi ispod klupe…
Nije više bila klinka, počela je da se šminka
i da želi stvari skupe…

Tako mi je, svakog dana, bivala sve više strana…
Slutio sam šta nas čeka…
Pa sam prestao da brinem kako da joj zvezde skinem…
Postala mi je daleka.

Prva je ljubav došla tiho… Nezvana, sama…
Za sva vremena skrila se tu negde… Duboko u nama…

Danas je na sedmom nebu (kažu mi da čeka bebu)…
Našla je sigurnost. Sreću. Dom…
Ima muža inžinjera, pred kojim je karijera…
I mesto u društvu visokom…

A ja još kradem dane bogu, ja još umem, ja još mogu
da sam sebi stvorim neki mir…
Još sam sretan što postojim… Pišem pesme… Zvezde brojim…
Još sam onaj isti vetropir…

Prva je ljubav došla tiho… Nezvana, sama…
Za sva vremena skrila se tu negde… Duboko u nama.

Još sam sretan što postojim… Pišem pesme… Zvezde brojim…
Još sam onaj isti vetropir…

Ja još kradem dane bogu, ja još umem, ja još mogu
da sam sebi stvorim neki mir…
Još sam sretan što postojim… Pišem pesme… Zvezde brojim…
Još sam onaj isti vetropir…

Đorđe Balašević – Živeti slobodno

Đorđe Balašević – Živeti slobodno / Albumi: Devedesete (2000) i Ostaće okrugli trag na mestu šatre (2002) Tekst pesme:

Davno ti je vrag zaseo na prag, zemljo Srbijo…
Niko živ se ne seća tolikih nesreća za jednog vezira…
Oko tebe komšije podižu bedeme jeda i prezira…
E, tog još nije bilo… Ludama je milo, a ostale je stid…

Crne hronike i harmonike, sitan rokenrol…
Bajke da na kraju ponajbolji ostaju više ne prolaze… Ne, ne…
S tamne strane globusa bolje se vidi da najbolji odlaze…
Pločnici Toronta… Oči boje fronta… Lozinka svih nas…

Na šta se priča svodi? Parole o slobodi…
Šetači-preletači… Slaba potpora…
Nije to glava-pismo… Ili jesmo ili nismo…
Ovo srce bubnja večni tam-tam otpora:

Živeti slobodno… Svetom se oriti…
Okićen perom sokola za urok protiv okova…
Živeti slobodno… Pesmom pokoriti…
Tvoj steg na svakom gradu je gde ti se neko raduje…

Probati jug ko zrno grožđa sa dlana Bogorodice…
Liznuti so sa onog gvožđa za koje vežu brodice…
Slušati vetre kako gude u bele stepske jasene…
Zajtiti vode koje bude gene u tebi spasene.

Al’ čim se pomene fantom promene sevnu šlemovi…
Žali bože matore, oni se zatvore čim gazde podviknu…
Upiru se deca da rođene očeve od laži odviknu…
I šta na kraju bidne? Pa, znaš…
Putnici za Sidnej, ajmo, izlaz taj i taj…

Dokle bre da nas voza zli čarobnjak iz Oza?
Dokle taj glupi džoker „Ćuti, dobro je“?
Ma, nije!
I čitav plen da skupe, pa ne mogu da vas kupe…
Da vam mladost kao sitan kusur odbroje…

Živeti slobodno… Svetom se oriti…
Okićen perom sokola za urok protiv okova…
Živeti slobodno… Pesmom pokoriti…
Tvoj steg na svakom gradu je gde ti se neko raduje…

Svako je jutro novo ušće… Poteci kao rečica…
Neka se trnje plete gušće… Nebo je tvoja prečica…
I zdrobi lažne dijamante ko ljusku šupljeg oraha…
Nek bulevari sveta pamte muziku tvojih koraka…

Svako je jutro novo ušće… Poteci kao rečica…
Neka se trnje plete gušće… Nebo je tvoja prečica…
I zdrobi lažne dijamante ko ljusku šupljeg oraha…
Nek bulevari sveta pamte muziku tvojih koraka…

Đorđe Balašević – Ne volim januar (verzija 2)

Đorđe Balašević – Ne volim januar (I bila je noć…) /druga verzija pesme / Tekst pesme: 

Ne volim januar i bele zimske vragove.
U svakom snegu vidim iste tragove…
Tragove malih stopa, broj trideset i ko zna, kako polako odlaze.

Više ne prolazim ulicom Dositejevom i nemam pojma kad neko pita gde je to.
Tih 206 koraka dužinom tog sokaka nikad ja nisam brojao.

Nisam te nikad čuvao, nisam te nikada mazio, pazio…
Tvoju sam ljubav gazio i svemu smišljao broj.
Nisam te nikad štedeo i nisam umeo stati i ostati…
Šta će od mene postati mali anđele moj?

Ne gledam filmove iz ranih sedemdesetih…
Dosta je suza i rastanaka nesretnih.
Ko takve stvari snima? Baš čudnog sveta ima…
O, tako se lako rasplaču.

Nisam te nikad čuvao, nisam te nikada mazio, pazio…
Tvoju sam ljubav gazio i svemu smišljao broj.
Nisam te nikad štedeo i nisam umeo stati i ostati…
Šta će od mene postati mali anđele moj?

I bila je noć u ulici Dositejevoj, u Novom Sadu na Dunavu…
A ja sam dolazio s nekog nesta na kom su svi bili recimo rumeni kao kuvano vino koje su pili… I gde su svi mirisali na karanfilić i čudno se zgledali kad bi neko zapevao jednu od „onih“ pesama koje se (znate) baš i nisu pevale tada.
I dugo sam stajao pod njenim prozorom, tražeći kao nešto po džepovima… A tišina je bila… Jedino odjek koraka daleko dole niz kisački drum, iza onog nadvožnjaka a možda i dalje… I lepet nekih zagubljenih krila oko Almaške crkve…
Pa opet… Ni na trenutak nisam čuo kako diše u snu…
Moje pile… Kako diše…

***

Đorđe Balašević – Napiši mi pesmu…

Đorđe Balašević – Napiši mi pesmu…

Tekst:

Napiši mi pesmu, mazila se… I nisam znao da li ću umeti.
Reči jesu moje igračke, cakle mi se u glavi kao oni šareni staklići kaleidoskopa, i svaki put mi je druga slika u očima kad zažmurim, ali…
Postoje u nama neke neprevodive dubine… Neke stvari neprevodive u reči.
Ne znam…
Napiši mi pesmu, molila je… I nisam znao da li ću umeti.
Voleo sam je tako lako, a tako sam teško to znao da pokažem.
A onda odjednom, iznenada…
Raspored mladeža na njenim leđima kao tajna mapa pokazao mi je u koje zvezde treba da se zagledam…
I tako… Eto ti pesma, ludo jedna.

Đorđe Balašević – Provincijalka / Albumi: Jedan od onih života (1993.)i Ostaće okrugli trag na mestu šatre (2002.)

***

 

Đorđe Balašević – Sin jedinac

Đorđe Balašević – Sin jedinac  / Albumi: Naposletku…  (1996.)  i Ostaće okrugli trag na mestu šatre  (2002.)

Tekst pesme:

Stara stvar u Novom Bečeju, slava je za Gospojinu…
Ne znate vi moju ninu…
Dece nema pa me vole kao matera…
Pridveče do crkve trkne, za pokojnim strikom šmrkne,
a sve brine da me u špacirung natera…

A ja sam otrov za udavače…
Trepću oči snevalice, uzdišu ko zevalice.
Gurkaju se laktovima, usne napuće.
Jednoj miraz mlin što melje, drugoj (ne znam) lanac i po zemlje…
Trećoj cifra tolka da se samo šapuće…

Ma bež’te curice s glavne ulice…
Kad naiđe sin jedinac štikla kleca.
Sitne su vam udice, korzom plovi štuka što se retko peca.
I zbogom Totice, male skotice…
Mađarice, svađalice, srcolomke…
Prave ste lepotice, žali bože faliti vam druge momke…

Videh pendžer u Bečkereku…
I u njemu, povrh lale, tog trenutka procvetale
Zasja pramen riđi kao krilo tetreba…
Ni do čeg mi više nije, snevam zemlju iz saksije.
Meni, babo, od te zemlje više ne treba.

Nek se okuša hor torokuša…
Ja sam babin sin jedinac, mater svima!
Šta god ko da pokuša…
Uzeću je, pa da samo bluzu ima.

Zbogom Sremice-uspaljenice…
I Bačvanke… Probiranke od zanata…
Fine ste vi ženice… (ne kažem…)
Al’ već vidim ženiću se iz Banata…
Op…

Ma, zbogom Totice, male skotice…
Mađarice, svađalice, srcolomke…
Prave ste lepotice, žali bože faliti vam druge momke…

I zbogom Sremice-uspaljenice…
I Bačvanke… Probiranke od zanata…
Fine ste vi ženice…
Al’ već vidim ženiću se iz Banata…
(Tako je i bilo…)
Iz Banata iz inata ej!

***

Đorđe Balašević – Ja luzer?

Đorđe Balašević – Ja Luzer?  / Albumi: Jedan od onih života… (1993)  i Ostaće okrugli trag na mestu šatre (2002) Tekst pesme:

Rođen pod sretnom zvezdom magičnom
ali nad ovom zemljom generalno tragičnom…
Čemu sam bliži? Triput pogađaj…

Neko nad nama vrši oglede…
Ajde usudi se pa pogledaj u poglede…
Ovde je osmeh događaj.

U šupak kosmosa smo upali…
Mnogi su domobrani zauvek prolupali.
Caruje virus apatije.

Al’ ti na mene stavi upitnik, pa rekni:
Da l’ ti bata deluje ko gubitnik?
Ma nema šanse. Šta ti je?

Ja nisam luzer… O, naprotiv!
Meni je osmeh lajtmotiv.
Ja nisam luzer, ja imam nas, a za svet ko te pita…

Ja nisam čedo proseka, mene ne vuče oseka…
S tobom je tretman poseban…
Svaki je dan dolce vita i svud je Holivud.

Namlatim mesečno šest maraka,
bude za cipolku i frtalj kile čvaraka…
Ološ mi veze ometa…

Ali kad dođem kući tu si ti…
E, tu će tvrđavicu malo teže srušiti.
To im je izvan dometa.

Ja nisam luzer… O, naprotiv!
Meni je osmeh lajtmotiv.
Ja nisam luzer. Ja imam nas.
Ma za svet ko te pita…

Ja nisam čedo proseka, mene ne vuče oseka…
S tobom je tretman poseban…
Svaki je dan dolce vita i svud je Holivud.

Ja nisam luzer… O, naprotiv!
Meni je osmeh lajtmotiv.
Ja nisam luzer. Ja imam nas.
Ma za svet ko te pita…

Ja nisam čedo proseka, mene ne vuče oseka…
S tobom je tretman poseban…
Svaki je dan dolce vita i svud je Holivud.

Ja nisam luzer, ma naprotiv!…

Đorđe Balašević – Kao talas…

Đorđe Balašević – Kao Talas…  /  Albumi: Devedesete (2000)  i Ostaće okrugli trag na mestu šatre (2002) Tekst pesme: 

Negde se pipnu naši mali svemiri…
Kada već pomislim da spavaš…
Zašumi saten… Tama se uznemiri…
I kao talas naiđeš…

U školjki tvoga pupka leto zimuje…
Tu čuvaš mrve sunca za nas…
Sa tvojim dodirom se čežnja rimuje…
Dok kao talas nadireš…

I ništa više nije važno…
Lice sveta zlobno i lažno se raspline za čas…
I niko više nije bitan…
Svi su pesak prezren i sitan…

Pesak ispod nas…

Srebra decembra kuju prsten za tvoj prst…
Niz tvoje sapi zvezda pala…
Zalud te privijam uz sebe, ko uz krst…
Ti kao talas izmičeš…

Ostavljaš slane kapi bistre…

I jato dobrih mirisa Istre po sobi razvijaš…
Ostavljaš varljiv zalog pene…
U srcu ove napukle stene koju razbijaš…

I ništa više nije važno…

Lice sveta zlobno i lažno se raspline za čas…
I niko više nije bitan…
Svi su pesak prezren i sitan…

Pesak ispod nas.

***

Đorđe Balašević – Miholjsko leto

Đorđe Balašević – Miholjsko leto / Albumi: Naposletku… (1996) i Ostaće okrugli trag na mestu šatre (2002) Tekst pesme: 

Do pola jedan je bila na času klavira, onda korakom merila grad…
I usput gledala izloge, pardon, svoj odraz u njima…
U kosi još, poput venca, ona molska kadenca…
Mala vračka da, upravo tad…
Iz kafe „Kibic“ polagano nadođe on, kao plima…

Tajne su tu zato da ih neko nasluti…
Postoji reč koja vredi tek kad se oćuti…
Bogu je kanuo čaj, svud je prsnuo sjaj…
Jedan platan će ostati zlatan…

Ona kroz smeh čvrsto svoju kajdanku stišće…
Ne drhti on, to je samo to uvelo lišće…
Blaženo miholjsko leto…
Jedno i sveto za njih.

A on je nosio naglas svojih skoro 18…
Sve češće mu govore „Vi“…
Begeš u grudima udara, bije u bronzane žice…
U džepu sretni staklenac, ko ono novčić i zdenac…
Mala vračka da nestanu svi…
A ona bane ko lupež i prospe mu kosu u lice…

I kao osrednji klošar… Malo prosed i prostar…
Na uglu sam zastao sam…
Ne tako dobar oktobar i misli sve u ruskom štimu…

A onda shvatih, na prepad, da te volim ko nekad…
Vreme samo raspiruje plam…
U meni miholjsko leto, to prkosno sunce pred zimu…
Ma daj!