Đorđe Balašević – Televizija od svakog majmuna može da napravi zvezdu – kolumna Blic (2003)
Juce smo davali sest nedelja ovogodisnjem budvanskom festivalu, to jest danu kad je Bosna dobila izlaz na more. I pored svih pretnji koje je u onih par dana medijske paznje izgovorio direktor vasara, alias Gospodin Korektni, nasa porodica se lagano spustila Slovenskom Obalom, a da se niko nije bacio kamenom na nas. Naprotiv.
Cak smo uknjizili i par osmeha od grupe prilicno folkolikih naplacivaca parkinga, i od jedne totalno karleusaste prodavacice sladoleda…
Ne bih zeleo da nepotrebno pominjem neka imena (ili da pominjem neka Nepotrebna Imena?), ali stvar se definitivno otela kontroli. Vaspitanje se kod nas ocito smatra znakom slabosti, i to sto nisam odmah odgovorio na silne uvrede ohrabrilo je Napaljene Pocetnike U Davanju Intervjua da odu predaleko u svojim smicalicama.
Ipak, na kraju je samo potvrdjeno ono staro pravilo: televizija moze od svakog majmuna napraviti zvezdu, ali ne moze od svake zvezde napraviti majmuna. Ili: ne BAS od svake zvezde…
No, ako sam tih dana ja svima bio kriv, meni stvarno niko nije bio kriv. Nikad neki treceligas nije za manju lovu dobio priliku da me vise blati po novinama.
Svake godine dolazim u Milocer, na Citadeli sam odrzao na desetine dragih koncerata, i taj sentiment je prevagnuo da pogazim jedan gotovo sklopljen dogovor sa mnogo ozbiljnijim Suncanim skalama, i pristanem na Kule I Gradove koje su se do kraja svele na teatralne zakletve u Casni Krst.
I desilo se nesto potpuno predvidivo, kao kad ironijom zreba Real Madrid konacno dodje na penal malom seoskom klubu: Udri ga, udji djonom, povuci za dres, ko zna da li ces ikad vise imati sansu da mu se toliko priblizis?
Bude tu i pljuvanja i psovanja, bude i klizecih startova s ledja, ali na kraju svi trce da menjaju dres sa sampionima, jer pitanje pobednika nije ni dolazilo u pitanje: Real i posle toga ostaje Real, a Proleter sa Slane Bare zauvek ostaje Proleter sa Slane Bare…
Zao mi je sto sam svojim prisustvom uopste skrenuo paznju sa mladjih kolega, ali neizvesno je da li bi oni privukli paznju i da su se na sceni pojavili sasvim sami?
Pevane su tu neke pesme vec otpevane na prethodnim festivalima, ali su srecom takve da ih tada niko nije primetio, kao sto ih srecom niko nije primetio ni ovog puta, pa ce valjati za jos koji festival kad se malo proplaknu kroz kompjuter?
Zao mi je i sto je moje neslaganje sa organizatorom sve te kolege uglavnom stavilo na suprotnu stranu, kao da su oni, jadni, ti koje je ovaj stari lav zeleo da ismeje svojom slobodom, sepureci se pred tim okrpljenim cirkusom…
Ne, deco, pogresno ste me shvatili, ja sam ipak Jedan Od Nas.
I ako planirate da barem jedan dan u zivotu budete lavovi, ne smete se toliko plasiti zalizanog tipa u crnim cizmama, pa ne znam kakvim bicem da vam puca nad glavom…
On vam nikad ne moze biti rodjak. Cak ni tako daleki rodjak kao sto sam vam ja..
02.09.2003. Blic
Đorđe Balašević