Đorđe Balašević – Arrivederci Trieste (1982.) / Raritet / Tekst pesme:
Neću više da živim i kvit!
Neću više da nosim taj krst.
Neka umrem ko nasukan kit
kada ne mogu više u Trst.
O, život mi je uvalio đon.
A ja bih dao i svoj mali prst…
Ma, ja bih dao i poslednji bon
samo da opet mogu u Trst.
O, baš me muči šta rade Levi’s u Fiorucci…
Dobijam blagi napad žuči
kad mislim na Via Carducci…
O, baš se patim…
Al’ kako depozit da platim?
Ja baš sve vrlo pomno pratim…
Al’ ovo ne mogu da shvatim.
Šta je bilo to je bilo, a šta jeste to sad jeste…
Nikad više u mom Trstu, nikad više u mom Trstu…
Arrivederci Trieste.
O, baš me muči šta rade Levi’s u Fiorucci…
Dobijam blagi napad žuči
kad mislim na Via Carducci…
O, baš se patim…
Al’ kako depozit da platim?
Ja baš sve vrlo pomno pratim…
Al’ ovo ne mogu da shvatim.
Šta je bilo to je bilo, a šta jeste to sad jeste…
Nikad više u mom Trstu, nikad više u mom Trstu…
Arrivederci Trieste.
***