Đorđe Balašević – Eleonora (Na Bogojavljensku Noć) I verzija pesme / Album: Dnevnik starog momka (2001) Tekst pesme:
Na bogojavljensku noć…
Peku se kesteni, lome se pogače, a venci smokava i praporci se pokače u prednjoj sobi mog baće.
To je već navike moć…
Bez slova poziva društvo se sastalo pod istom ikonom za crnim švapskim astalom što pamti svadbe i daće…
Redak sam gost u starom kraju al’ znam šta misle i u snu.
Eh… I oni mene kanda znaju jer čak ni pripiti ni da mi pomenu nju.
Čudna je zverčica strast.
Od one ljubavi, zbog glupe svađice, u buri ćutanja potonule su lađice.
I minus na kraju salda.
Da l’ grom odabira hrast ili se to pak hrast munjama nametne?
Za to baš nemam reči bogzna kako pametne.
To je ta sudbina valda…
Bila je moja zlatna šansa a tek sam načeo svoj krug…
Moj mali verni Sančo Pansa, moja ljubavnica, saborac
i moj najbolji drug.
Oni ne pričaju o njoj a ja se ne raspitkivam.
Ukrstim politru i noć i tu i tamo na taj krst se prikivam.
Već me i Dunav pretiče, moja me senka spotiče…
Al’ ništa mi se ne tiče…
I malo šta me pomera i dotiče sem možda nje.
Kad đavo precepi špil…
Sve krene naopako, svale se vanglice, zadrema kum
il’ nešto nisu ove London-štanglice ko kadgod u doba slavna…
Pogrešno uklopljen stil…
Kinesko posuđe, salvete heklane,
model iz izloga a cipele od preklane…
No rizling sve to poravna.
Već me Dunav pretiče, već me senka spotiče.
Ništa me se ne tiče, ništa me ne dotiče.
Nikad ne pričaju o njoj a ja se ne raspitkivam.
Ukrstim politru i noć i tu i tamo na taj krst se prikivam.
Već me i Dunav pretiče, moja me senka spotiče…
Al’ ništa mi se ne tiče i malo šta me pomera i dotiče…
Sem možda nje.