Đorđe Balašević – U tvojim molitvama – Balade (1987.) / Prvi uživo album Đorđa Balaševića. Sniman je u Zetri, Ledenoj dvorani, Sava Centru, Studiju M i na Šalati i sadrži 15 uživo verzija Balaševićevih balada i 2 studijska snimka:
1. Neko to odgore vidi sve
2. 1987.
3. Ne volim januar
4. Bezdan
5. Olivera
6. Slow motion
7. Samo da rata ne bude
8. Neki novi klinci
9. Ne lomite mi bagrenje
10. Poluuspavanka
11. Protina kći
12. Priča o Vasi Ladačkom
13. Život je more
14. Slovenska
15. Prva ljubav
16. Svirajte mi Jesen stiže Dunjo moja…
17. Odlazi circus
Sve pesme napisao Đorđe Balašević. Producent: Đ. Petrović.
Na svim snimljenim, i na tridesetak onih drugih koncerata, sa kojih nema materijalnih dokaza, svirao je orkestar aranžera i klavijaturiste, a u međuvremenu i velikog druga, prof. Aleksandra Dujina: A. C . Kravić, bas gitara; M. Karlović, bubnjevi; D. Jovanović – Krle, gitara; Nenad, Toma, Erne, Lulu, gudači; Kiki, Marko, Mita, Deže, duvači; Neša, udaraljke; Klinci iz zabavišta “S. Marinković” i devojčice iz OŠ “D. Natošević” u “Samo rata da ne bude”.
Ton majstor: Jan Šaš.
Pesme 3, 4 i 16 sa koncerta u Zetri, Sarajevo, novembar osamdeset šeste.
Pesme 1, 5, 7, 15 i 17 – Studio “M”, Novi Sad, koncert iz maja osamdeset sedme
Pesme 6 i 8 – Šalata, Zagreb, juli osamdeset sedme.
Pesme 2 i 10 – studijski snimci, Studio V PGP RTB, Radio Novi Sad, jesen osamdeset sedme.
Pesme 11, 12, 13 i 14, Ledena Dvorana, Zagreb, novembar osamdeset šeste, uz posebnu zahvalnost “Jugoton”-u.
Pesma 9 – Sava Centar, Beograd, decembar osamdeset šeste.
Većina najava je sa pomenutog novosadskog koncerta.
Snimci su apsolutno autentični, nijedan nije ušminkan u studiju, nisu učinjene nikakve korekcije vokala niti bilo kog instrumenta ili ambijenta što objašnjava pojedine sitne greške, zanemarljive u odnosu na falsifikate živih nastupa, koji se proturaju tu i tamo.
Stavka: “Posebno bih želeo da se zahvalim…” ostaće prazna. Verovatno sam ja samo još jedna prepotentna budala ali za ono što mi se u ovih deset godina dešavalo nikom nisam zahvalan, mislim da je to sve stvar kombinacije gena I ravnoteže među zvezdama.
Drago mi je što sam dospeo u priliku da upoznam Angela, Bogicu, Anđelka, Vuka Žugića, “Neoplante”, Smuđu, Gođu, Srbu, Duju, Đorđa, Neleta, i konačno, Pecu Popovića, bez čijeg se strpljenja nikad ne bi desila ova ploča.
Krivo mi je što sam u tih deset godina samoće dospeo u priliku da upoznam i menadžerski šljam i talog, pa eto i njih spominjem, grešno priželjkujući da ih negde sustignu kletve svih onih koje su prevarili I iskoristili.
Žalim što nikad nisam dospeo u priliku da upoznam divne ljude iz mraka, čarobnjake koji su bundeve pretvarali u kočije, pesme u svečanosti, a koncerte u hodočašća.
“Hvala” je ponekad suvišna reč pa ću svojim saučesnicima iz Ledene, iz Zetre, Sava Centra i studija “M”, najboljoj publici na ovom svetu, reći samo da sam ponosan što smo konačno i jednu ploču napravili zajedno.
Inače i ova ploča je posvećena Olji, mom dragom Petku, čiji se mali trag iznenada pojavio na pesku jednog jutra, kad sam već uveliko bio siguran da nikoga nema na tom ostrvu.
– Balašević Đorđe, decembar 1987.