BRAĆA GRIM – CRVENKAPA / Bajka, Tekst
CRVENKAPA
Bila jednom jedna mala, slatka devojčica, koju je morao svako da zavoli ko je samo pogleda, a najviše je nju volela njena baba koja prosto nije znala šta će sve da da ovom detetu. Jednom joj je poklonila kapicu od crvenog baršuna, pa kako joj je ta kapa dobro stojala i ona je uvek samo nju nosila, prozvali su je Crvenkapa.
Jednog dana, reče majka Crvenkapi:
— Hodi, Crvenkapice, evo ti parče kolača i jedna boca vina. Odnesi to babi. Ona je bolesna i slaba, pa neka se krepi. Požuri pre nego što sunce upeče. A kada iziđeš napolje, idi lepo i pametno i nemoj bežati s puta, inače ćeš pasti i razbiti staklo, pa ni baba neće imati ništa. A kada uđeš u njenu sobu, ne zaboravi da joj poželiš dobro jutro i nemoj prvo zagledati u sve
uglove.
— Sve ću dobro uraditi, kazala je Crvenkapica majci i onda se rukovala s njom.
Ali baba je stanovala u šumi, pola sata od sela. I tek što je Crvenkapica ušla u šumu, sretne je vuk. Ali Crvenkapica nije znala kako je to opasna zver i nije ga se plašila.
— Dobar dan, Crvenkapice, rekao je on.
— Hvala lepo, vuče.
— Kud si tako poranila, Crvenkapice?
— Idem svojoj babi.
— A šta nosiš to ispod kecelje?
— Kolač i vino; juče smo pekli, pa će bolesnoj i slaboj babi prijati i ona će se okrepiti time.
— Crvenkapice, gde stanuje tvoja baba?
— Još dobrih četvrt časa dalje u šumi, ispod tri velika hrasta, tu stoji njena kuća, dole su lešnici, mora biti da znaš, — kazala je Crvenkapica.
Vuk je mislio u sebi:
— Fini je zalogaj ovo mlado nežno stvorenje. Još bolje će prijati no baba. Moraš samo postupati lukavo, da obe uhvatiš.
Pođe onda vuk pored Crvenkapice, pa reče:
— Crvenkapice, pogledaj samo lepo cveće svud unaokolo. Zašto se ne osvrneš? Čini mi se, ti ne čuješ kako ptičice ljupko pevaju. Ideš tako zamišljena, kao da si u školu pošla, a tako je veselo ovde u šumi.
Crvenkapica bolje pogleda, pa kada vide kako sunčani zraci poigravaju ovde-onde u drveću, a lepo cveće sve prekrilo, pomisli u sebi:
— Ako babi donesem buket svežeg cveća, radovaće se i tome. Tako je rano, da ću još na vreme stići.
Strčala je zato s puta u šumu i potražila cveće. Pa kad bi jedan buket otkinula, učinilo bi joj se da je lepši onaj koji dalje stoji, potrčala njemu i tako ulazila sve dublje u šumu.
A vuk je krenuo pravo babinoj kući i zakucao na vrata.
— Ko je to?
— Crvenkapica. Nosi kolač i vino, otvori.
— Pritisni samo na kvaku, viknula je baba. Slaba sam, pa ne mogu da ustanem.
Vuk pritisnu na kvaku, vrata otskočiše, a on pođe, ne rekavši ni reči, pravo babinom krevetu i proguta je. Obuče tada njene haljine, stavi njenu noćnu kapicu na glavu, leže u postelju i navuče zavese.
Crvenkapica je dotle trčala za cvećem i kad je toliko nakupila da više nije mogla poneti, pade joj opet baba na pamet i ona pođe k njoj. Iznenadila se što su vrata otvorena, a kada je ušla u sobu, pomislila je:
— O, Bože, kako mi je danas neki strah u duši, a inače se tako radujem, kada dođem babi.
Kazala je: „Dobro jutro“, ali nije dobila odgovora. Prišla je tada postelji i uklonila zavesu. Ležala je tu baba, a navukla kapu duboko na lice i izgledala tako čudnovato.
— Je li baba, što su ti tako velike uši?
— Da te bolje čujem!
— Je li, baba, što su ti tako velike oči?
— Da te bolje vidim!
— Je li, baba, što su ti tako velike ruke?
— Da te bolje mogu uhvatiti!
— Ali, baba, što imaš tako užasno velika usta?
— Da te bolje mogu pojesti!
I tek što je to vuk rekao, već je skočio iz postelje i progutao jadnu Crvenkapicu.
Čim je vuk nasitio svoju proždrljivost, legao je opet u postelju, zaspao i počeo užasno da hrče.
Lovac je baš prolazio pored kuće i pomislio:
— Ala baba hrče! Moram videti da joj nije zlo.
Ušao je onda u sobu i kad je stigao do postelje, video da vuk leži u njoj.
— Ovde li te nađoh, stari grešniče! rekao je on. Odavno sam te tražio.
Hteo je već da opali iz svoje puške, kada se seti da je vuk možda progutao babu i da se ona još može spasti. Zato ne opali nego uze jedne makaze i vuku koji je spavao raseče trbuh. Tek što je nekoliko puta zasekao, a već vide kako se blista crvena kapica, i još nekoliko rezova, a devojčica iskoči napolje i uzviknu:
— Ah, ala sam se uplašila! Što je mračno u vukovom trbuhu…
A onda i stara baba ispade živa, mada je jedva disala.
Crvenkapica brzo donese veliko kamanje, pa njime napuniše buku trbuh. I kada se on probudi, hteo je da pobegne, ali je kamenje bilo teško, te se odmah srušio i skončao.
Bili su sada sve troje zadovoljni. Lovac odera vuku kožu i odnese je kući, baba pojede kolač i popi vino koje je Crvenkapica donela, pa opet dođe k sebi, a Crvenkapica je mislila:
— Nikad više u životu neću sama skrenuti s puta u šumu, kada mi majka to zabrani.
_________
Pričaju još da je jednom, kada je Crvenkapica opet babi nosila kolače, oslovio nju jedan drugi vuk i hteo da je odmami s puta. Ali Crvenkapa se dobro čuvala i išla pravo svojim putem, pa rekla babi da je srela vuka koji joj je poželeo dobar dan i gledao je tako zlim očima.
— Da nije bilo to nasred druma, on bi me pojeo.
— Hodi, rekla je baba, zatvorićemo vrata da ne može ući.
Malo zatim zakuca vuk i viknu:
— Otvori, baba, ja sam, Crvenkapica, nosim ti kolače.
Ali one su ćutale i nisu otvarale vrata. Tada se vuja poče šunjati oko kuće, skoči najzad na krov i htede da pričeka kad Crvenkapa uveče pođe kući, pa da onda krene za njom i da je pojede u mraku. Ali baba primeti šta on namerava.
Pred kućom je stajao veliki kameni valov, pa je baba rekla detetu:
— Uzmi vedricu, Crvenkapice. Juče sam kuvala kobasice, pa vodu u kojoj su se kobasice kuvale sipaj u onaj valov.
Crvenkapica je sipala, sve dok se veliki valov nije sasvim napunio. Diže se tada miris kobasica vuku u nos, stade on njuškati i pogledati dole, a najzad toliko ispruži vrat da se nije mogao održati nego poče kliziti. Skliznuo je tako s krova pravo u veliki valov i tu se utopio.
A Crvenkapica je veselo otišla kući i niko joj ništa nažao nije učinio.
Iz knjige: Braća Grim – ODABRANE BAJKE, Edicija ZLATNA KNJIGA, Izdanje izdavačkog i knjižarskog preduzeća GECA KON A. D., Beograd, 1933. godine
BAJKE I LEGENDE – Najlepše bajke svih vremena
Foto kolaž: Bistrooki – www.balasevic.in.rs
Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. :)