Danilo Kiš – EOLSKA HARFA

Danilo Kiš – EOLSKA HARFA / Priča iz knjige RANI JADI Harfa je instrument koji više od bilo kojeg drugog instrumenta sjedinjuje u sebi srednjovekovnu formulu lepog (perfectio prima) i svrsishodnog (perfectio secunda); da bude dakle lepa na oko, što će reći napravljena po pravilima formalne harmonije; ali, iznad svega, da bude prilagođena svojoj osnovnoj svrsi: da daje prijatan zvuk. U svojoj devetoj godini imao sam harfu. Ona se sastojala od električne drvene bandere i šest pari žica vezanih za porcelanske izolatore nalik na rasparen komplet za čaj. (Jedan sam izolator okrnjio praćkom, pre nego što sam otkrio, u okviru…

NEBESKA REKA – Grozdana Olujić

Grozdana Olujić – NEBESKA REKA / Bajku govori Nada Blam / Tekst: Tekle reke, svaka po svome: neka na istok, neka na zapad, a neka s planine pravo u more. Pa, i kuda bi? Velika rečna majka spokojno je nadgledala rađanje novih reka, unapred im određujući tok. S rekama nema iznenađenja, nema briga. Ne rađaju se često budale kao ona što je htela da teče ispod zemlje. Majka svih reka osmehnu se tek rođenoj kćeri i podiže palicu ka zapadu, kad mala tvrdoglavica reče: — Neću na zapad! — Ti onda teci na jug, a možeš i na sever! —…

KARMEN (Libreto) – Žorž Bize

Žorž Bize – KARMEN / Libreto (koji su napisali Meijak i Alevi) govori Miloš Žutić Karmen je jedna od najpopularnijih opera na svetu. Napisao je Žorž Bize. Libreto su napisali Anri Mejak i Ludovik Alevi. Bazirana je na noveli, koji je napisao pod istim naslovom Prosper Merime. Premijera opere je bila u Parizu, 3. marta 1875. a prvo izvođenje u Beogradu bilo je 6. aprila 1923. godine. LIBRETO Ne znam gospodine ko ste i odakle ste, ali pošto ste obećali da ćete predati ovaj medaljon staroj ženi u Pampeluni, ispričaću vam žalosne zgode koje su moj život iz osnova izmenile,…

Lav Nikolajevič Tolstoj – OD INATA NEMA GOREG ZANATA

Lav Nikolajevič Tolstoj – OD INATA NEMA GOREG ZANATA / Odabrane pripovetke Živeo u jednom selu domaćin Ivan Ščerbakov. Živeo je lepo. Čovek bio u punoj snazi, prvi radnik u selu, i imao tri odrasla sina. Jedan bio oženjen, drugi taman stasao za ženidbu, a treći, šiparac, terao konje noću na pašu i kočijašio, a počeo pomalo već i da ore. Žena Ivanova beše razumna i dobra domaćica, a snaha im se desila neka mirna i vredna mlada. Svega je u kući bilo zadosta — moglo se živeti vrlo lepo. Jedino čeljade u kući koje je bilo na hrani, a…

Lav Nikolajevič Tolstoj – KAVKASKI ROB

Lav Nikolajevič Tolstoj – KAVKASKI ROB (KAVKASKI SUŽANJ) / Odabrane pripovetke I Služio na Kavkazu kao oficir jedan mlad ruski vlastelin. Zvao se Žilin. Dođe mu jednom pismo od kuće. Piše mu starica-majka: „Ostarela sam ti, sinko, pa bih još, dok ne umrem, da vidim milog sina. Dođi da se oprostiš s majkom; sahrani me pa posle opet, u ime Božije, pođi kud te služba zove. A ja sam ti i devojku našla: i pametna, i dobra, a nije ni sirotna; pa, ako ti se dopadne, mogao bi se i oženiti pa konačno i ostati na imanju kod kuće.“ Zamisli…

Anton Pavlovič Čehov – KNJIGA ŽALBI

Anton Pavlovič Čehov – KNJIGA ŽALBI Leži ta knjiga u specijalno za nju napravljenom pultu na železničkoj stanici. Ključ od pulta “nalazi se kod staničnog žandarma”, ali u stvari, nikakav ključ i nije potreban, jer je pult uvek otvoren. Otvorite samo knjigu pa čitajte: “Poštovani gospodine! Probao sam perce!” Ispod toga nacrtana nekakva njuška dugačkog nosa i s rogovima. Ispod njuške je neko napisao: “Ti si slika – ja – portre, Ti si stoka, a ja – ne, Ja sam – tvoja njuška.” A dole: “Približavajući se ovoj stanici i posmatrajući prirodu kroz prozor, odleteo mi je šešir. I. Jarmonkin!”…

Jovan Dučić – O ULJUDNOSTI (JUTRA SA LEUTARA)

Jovan Dučić – O ULJUDNOSTI / JUTRA SA LEUTARA Kad ne bi postojala vrlo laička reč poštenje, koja sadrži u sebi sve čovekove vrline, onda bi trebalo na prvom mestu staviti učtivost. Ona olakšava život i sebi i drugom, omogućuje dodir i kretanje u društvu. Otklanja čoveku sve velike i male nesuglasice, čak i prirodne repulsije koje postoje u razlici karaktera među ljudima, i u urođenoj antipatiji epiderma među rasama, kulture među klasama, i temperamenata među plemenima. Učtiv čovek nosi olakšanje i radost. A čovek i najbolji ako je lišen učtivosti, nosi tegobu koliko i grubost i zloću. Najgori su…

Jovan Dučić – O RAZOČARENJU (JUTRA SA LEUTARA)

Jovan Dučić – O RAZOČARENJU / JUTRA SA LEUTARA Mnogi ljudi imaju osećanje da su u životu bili više puta razočarani nego i očarani. Čak ljudi uopšte izgledaju rođeni sa izvesnim neraspoloženjem prema životu. Oni celog veka gledaju s tugom na ono što je prošlo, i sa strahom prema onom što će doći, a oba su ova osećanja tegobna. Još i postoje neke vedre ideje o životu dok smo u mladosti, koja je sama po sebi radosno pijanstvo mašte, nerava, spola, mozga; a postoji u mladosti čak i iluzija opšta i sveobimna: samo mladi veruju da je ceo život lep…

Jovan Dučić – JUTRA SA LEUTARA

Jovan Dučić – JUTRA SA LEUTARA “Veliki breg Leutar koji se diže iznad mog rodnog Trebinja, kao modro platno između neba i zemlje, nosi ilirsko ili grčko ime po reči elefterija, što znači sloboda. Sa ovog se brega vidi na vedrom danu, preko mora koje je u blizini, obala Italije. Taj veliki vidokrug nije bio bez uticaja na moj zavičaj i njegove ljude.” (“Beleške o sebi” – Jovan Dučić) Jovan Dučić – O LJUBOMORI (JUTRA SA LEUTARA) Jovan Dučić – O MIRNOĆI (JUTRA SA LEUTARA) Jovan Dučić – O PLESU (JUTRA SA LEUTARA) Jovan Dučić – O RAZOČARENJU (JUTRA SA…

Jovan Dučić – O PLESU (JUTRA SA LEUTARA)

Jovan Dučić – O PLESU / JUTRA SA LEUTARA Čovek peva i kad je žalostan, ali igra samo kad je radostan. Nikad čovek ne zaigra u tuzi, kao što, naprotiv, u tuzi zasvira ili zapeva; jer nesreća oduzme telu njegov pokret, a pokretu njegov ritam. Stvarno, ples je ekstaza, vrhunac uzbuđenja, izlaženje iz sebe u prostor, ispoljenje koliko i reč u pesmi, i koliko zvuk u muzici. Sve što je radosno, igra na suncu, i sve igra u ritmu i u harmoniji. Stoga ljudski ples i treba da liči na pokret kakav postoji u prirodi: na lelujanje žita, na talasanja…