Jovan Dučić – O ULJUDNOSTI (JUTRA SA LEUTARA)

Jovan Dučić – O ULJUDNOSTI / JUTRA SA LEUTARA Kad ne bi postojala vrlo laička reč poštenje, koja sadrži u sebi sve čovekove vrline, onda bi trebalo na prvom mestu staviti učtivost. Ona olakšava život i sebi i drugom, omogućuje dodir i kretanje u društvu. Otklanja čoveku sve velike i male nesuglasice, čak i prirodne repulsije koje postoje u razlici karaktera među ljudima, i u urođenoj antipatiji epiderma među rasama, kulture među klasama, i temperamenata među plemenima. Učtiv čovek nosi olakšanje i radost. A čovek i najbolji ako je lišen učtivosti, nosi tegobu koliko i grubost i zloću. Najgori su…

Jovan Dučić – O RAZOČARENJU (JUTRA SA LEUTARA)

Jovan Dučić – O RAZOČARENJU / JUTRA SA LEUTARA Mnogi ljudi imaju osećanje da su u životu bili više puta razočarani nego i očarani. Čak ljudi uopšte izgledaju rođeni sa izvesnim neraspoloženjem prema životu. Oni celog veka gledaju s tugom na ono što je prošlo, i sa strahom prema onom što će doći, a oba su ova osećanja tegobna. Još i postoje neke vedre ideje o životu dok smo u mladosti, koja je sama po sebi radosno pijanstvo mašte, nerava, spola, mozga; a postoji u mladosti čak i iluzija opšta i sveobimna: samo mladi veruju da je ceo život lep…

Jovan Dučić – JUTRA SA LEUTARA

Jovan Dučić – JUTRA SA LEUTARA “Veliki breg Leutar koji se diže iznad mog rodnog Trebinja, kao modro platno između neba i zemlje, nosi ilirsko ili grčko ime po reči elefterija, što znači sloboda. Sa ovog se brega vidi na vedrom danu, preko mora koje je u blizini, obala Italije. Taj veliki vidokrug nije bio bez uticaja na moj zavičaj i njegove ljude.” (“Beleške o sebi” – Jovan Dučić) Jovan Dučić – O LJUBOMORI (JUTRA SA LEUTARA) Jovan Dučić – O MIRNOĆI (JUTRA SA LEUTARA) Jovan Dučić – O PLESU (JUTRA SA LEUTARA) Jovan Dučić – O RAZOČARENJU (JUTRA SA…

Jovan Dučić – O PLESU (JUTRA SA LEUTARA)

Jovan Dučić – O PLESU / JUTRA SA LEUTARA Čovek peva i kad je žalostan, ali igra samo kad je radostan. Nikad čovek ne zaigra u tuzi, kao što, naprotiv, u tuzi zasvira ili zapeva; jer nesreća oduzme telu njegov pokret, a pokretu njegov ritam. Stvarno, ples je ekstaza, vrhunac uzbuđenja, izlaženje iz sebe u prostor, ispoljenje koliko i reč u pesmi, i koliko zvuk u muzici. Sve što je radosno, igra na suncu, i sve igra u ritmu i u harmoniji. Stoga ljudski ples i treba da liči na pokret kakav postoji u prirodi: na lelujanje žita, na talasanja…

Jovan Dučić – O LJUBOMORI (JUTRA SA LEUTARA)

Jovan Dučić – O LJUBOMORI / JUTRA SA LEUTARA Ljubav se sastoji od izuzetnih i protivurečnih duševnih i duhovnih potreba: voleti i biti voljen; osetiti strast i probuditi strast; i najzad, patiti zbog nekog i želeti da i on pati zbog nas. Istina, prava ljubav za drugog isključivala bi svaku ljubav i obzire prema sebi; jer inače ljubav ne bi bila posredi nego sujeta. Da je ljubav jedno isključivo i totalno osećanje, vidi se po tom što čovek često ubija sebe kad nije u stanju da ubije u sebi jednu ljubav odveć tegobnu. Međutim, ima u čoveku jedna sebičnost koja…

Anton Pavlovič Čehov – GALEB

Anton Pavlovič Čehov – GALEB / Naslov originala: ЧАЙКА / Komedija u četiri čina LICA: IRINA NIKOLAJEVNA ARKADINA, po mužu Trepljeva, glumica KONSTANTIN GAVRILOVIČ TREPLJEV, njen sin, mladić PETAR NIKOLAJEVIČ SORIN, njen brat NINA MIHAILOVNA ZAREČNA, mlada devojka, kći bogatog posednika ILIJA AFANASIJEVIČ ŠAMRAJEV, bivši poručnik, upravnik kod Sorina POLINA ANDREJEVNA, njegova žena MAŠA, njegova kći BORIS ALEKSEJEVIČ TRIGORIN, književnik JEVGENIJE ALEKSEJEVIČ DORN, lekar SEMJON SEMJONOVIČ MEDVEDENKO, učitelj JAKOV, radnik KUVAR SOBARICA Radnja se događa na imanju Sorina. Između trećeg i četvrtog čina prolaze dve godine. PRVI ČIN Jedan deo parka na Sorinovom imanju. Široka aleja koja vodi pravo od…

Miloš Crnjanski – SMRT SVETOG SAVE

Miloš Crnjanski – SMRT SVETOG SAVE O Bogojavljenju, bugarski patrijarh — kako Teodosija beleži — “pretpostavljajući” Savu, molio ga je da odsluži svetu službu. Sava je te godine u Bugarskoj osvetio bogojavljensku krstionicu. On je svojom rukom škropio, tog dana “cara i sve i sve koji su bili”. Posle crkvene svečanosti počašćen je kao visoki gost za trpezom carevom, zajedno sa bugarskim patrijarhom. Nema sumnje da je Sava, posle tog dugog i teškog putovanja po Aziji, a svakako i posle duševnih potreba koje je mogao imati u svome radu na poboljšanju političke situacije svojih sinovaca, bio teško umoran i iznemogao.…

BLAGOSLOVENA RUKA SVETOG SAVE – Narodna predanja i priče

BLAGOSLOVENA RUKA SVETOG SAVE – Narodna predanja i priče Nekakav turski zlikovac odsiječe Svetome Savi u Ćivotu ruku i ponese je sa sobom. Kad dođe nekakvoj Srpkinji krčmarici na konak, ona poznavši Svetu Ruku, kupi je u njega, i ne imajući je na ljepšem mjestu gdje ostaviti, metne je u pivnicu na bačvu, gdje je vino bilo. Pošto je dugo vremena vino iz bačve točila, stane se čuditi kako vino jednako teče. Potom negde uzme ruku te je premjesti na drugo mesto, ali vina u bačvi u jedan put nestane. A kako ruku opet na bačvu metne, odmah vino iz…

SVETOG SAVU SRELO ŽEZLO – Narodna predanja i priče

SVETOG SAVU SRELO ŽEZLO – Narodna predanja i priče Kad je Sveti Sava stupio u jerusalimsku crkvu na vrata, srelo ga je žezlo samo, a niko ga nije nosio niti držao, te je pred njega stalo. Sveti Sava se začudi, pa zapita sveštenike, koji su u crkvi bili: “Šta znači ovo?” Oni mu odgovore: “Prije nekoliko vremena živio je ovde jedan vladika, kome je bilo ime Sava. Kada je bio pri poslednjem času svoga života, kazao je: “Ovo žezlo ostavite u crkvu. Iz dalekih zemalja doći će sveštenik istoga čina, kog sam i ja. Ime će mu biti Sava. Kad…

SVETI SAVA – Beseda o pravoj veri

SVETI SAVA — 1174 —1235. ili 1236. – BESEDA O PRAVOJ VERI / Branislav Nušić, RETORIKA Braćo i druzi, i oci, i čeda bogozvana, priklonite bogoljubiva srca vaša na poslušanje božanstvenih zapovesti i, saslušane vama, ove reči svete položite, braćo, u srca vaša i u svest duševnu i u oči umne, i razumejte. Bog premilosrdni i čovekoljubivi, imajući bezorojnu milost prema rodu ljudskom i prešav nebesa, siđe na zemlju, i svojim božanstvenim promislom voljno pretrpe mnogorazlična stradanja božanstvene puti, i prosveti rod naš, i svete apostole posla u sav svet, rekav im: „Idite i naučite sve narode, krsteći ih u ime…