Đorđe Balašević – Branislava (U prvi suton…) / Album: Dnevnik starog momka (2001) Tekst pesme:
U prvi suton jesen je napala na kej.
Park se šepurio u žutom ko stari ušminkani gej.
Na uglu Glavne i Dunavske u moj je prostor kročila…
Titrava, poput sveće slavske, senka sa njenim očima.
A bila je cvetak, no to je jučerašnja vest.
Svi smo mi gospodari sveta, pa da, tu negde s dvadeset i šest.
Naš grad je bio njen lični atelje, veliki film se snimao…
Bila je jedna od tri želje koje sam ikad imao.
Za druge je smišljala slatke kolekcije, više ukrase…
U bojama nežnim i toplim…
Za sebe žaketiće od nekih grubih štofova…
I nisu vredele lekcije, navukla se na pilule i Dženis Džoplin i prve paketiće
od onih propalih grofova.
A priču je moju slušala skeptično…
Za nju je, naravno, to bilo totalno falš i patetično.
Male banalne strasti, ljubav, ljubomora, čežnja i bol i tom slično…
Užas! Patetično!
U prvi suton, odjednom je zahladilo…
Davno sam načuo da je „na žutom“, šta da lažem, nije me iznenadilo.
Do gala revije smo, eto, napokon stigli…
Dame i gospodo, ofucana kolekcija za strašila.
Na koncu priča vodi igli…
Eh, lutko lepa, super si model sašila.
A ja sam pred život istupio naježen i razdrljen…
Ko pred streljački vod u zoru.
I strah me… Nepromenjen… Dok metak putuje…
Al’ sa sudbom se natežem onako zagrljen…
Ko dve pijane lude na šoru…
Znam, kaljavo ordenje na mom kaputu je.
Ajde, pričaj mi malo o patetici…
Tvoji su sveci za mene tek ubogi mali heretici…
Pričaj mi malo o tome…
Ili nemoj.