Đorđe Balašević – Dolazi Cirkus / Raritet (1997.) / Tekst pesme:
Dolazi cirkus u vaš grad sve mi se čini…
I nešto mislim možda i nije u pravi čas…
Jer, vidim onomad, pravi cirkus na tribini…
A to su, gospodo, veći klovnovi od nas.
(Što jeste. jeste…)
Dolazi praznik u vaš grad sa punom vrećom…
Ispod te jelke mi smo tek maleni dar.
Beograd šeta u pravcu sveta, nek je sa srećom!
Vihori mladosti su pirnuli u žar.
Gospodo draga, što se našeg programa tiče…
Neće tu biti klepetuša…
Mislim, ruku na srce, sve moje priče liče…
Posebno onom ko ih uopšte ne sluša.
– Ma, biće isto ko uvek- kažu neki…
– Ma, biće isto ko lani – kažu svi…
A svaki svirac bi pristo da bar jednom može isto što i mi… Ej…
– Ma biće isto ko lani – kažu mnogi…
– O, kamo sreće da bude! – kažem ja…
I što se tiče mene lično, ako neko ume slično,
neka dođe i nek pokaže šta zna. Ajde…
A mi smo isti umorni komedijaši…
Eto, taj vitez za klavirom nekad beše paž…
Reč je, dakako, ovde o profesor Saši,
kome već sledi ručni časovnik za staž.
Znate Duju…
Pa Aleksandar, strog kao džandar sa bas gitarom…
Odbornik friški, nismo džaba učili faks… Pazi!
Pa Kovač Jože, nastupa na ečkete baro,
držte se gospoje kad dune stari saks.
Bezuha Dušan, svud rado slušan, naš je tamburaš.
Ritma i bluza, spreda i zguza u mali prst.
A bubnjar, mislim nije važno koji fazon furaš,
Petar je idealan, suptilan a čvrst.
I onda prijatelj veran. deran veteran, nadzire ritam…
Gospodin Petrović sve dileme izbistri…
Jeste, to su oni i da se ja nešto pitam
u novoj vladi svi bi bili ministri.
– I biće isto ko uvek – kažu neki…
– Ma, biće isto ko uvek – kažu svi…
A svaki svirac bi pristo da bar jednom ume isto što i mi…
– Ma biće isto ko lane – kažu mnogi…
– Ma, kamo sreće da bude! – kažem ja…
I što se tiče mene lično, ako neko ume slično,
nek istupi i nek pokaže šta zna.
Čik!
Hej, dolazi cirkus…