Kutak za Bistrooke
Poezija

Tin Ujević – ROMAR

ROMAR 

O voi che per la via d’Amor passate,
attendete e guardate,
s’egli e dolore alcun, quanto il mio grave…

Vita Nuova

I

Neću da bude imena
za mojih suza pakao
i čađu moga krimena.

Ako sam često plakao,
svetu sam grč sakrivao,
i nisam duše takao.

Ako sam često snivao,
ja nisam sebe pojao,
i nisam zvuk uživao.

Ja sam se sebe bojao
i zla sa mnogim čarima,
i strah me skupo stojao.

I kad sam bos, s romarima,
po golom trnu gazao,
ni mladima, ni starima,

ja nisam rane kazao.

II

U kazni mesa, dugom hodočašću,
dok snatrim belu večnost slavna zida,
– s krivom il s pravom – ridam: pašću, pašću,
od jedne hjene što mi grudi kida,

od jedne žene s dušom i sa strašću.
Ona je ponos i gubitak vida,
a ja je žudim slašću ili čašću,
i ljubav nema koprene ni stida.

– Jer šta da glumim uzdah Parsifala?
Ako je drhtaj rosna kap na listu,
čista je ljubav majka ideala,

i svetkovina dletu ili kistu:
Njoj kojoj neznam Imena sva hvala
za moju luku u prostranom Hristu.

Tin Ujević




back to top
Kutak za Bistrooke