Đorđe Balašević – Jaroslava (Princezo javi se) / Album: Dnevnik starog momka (2001) / Tekst pesme:
Umesto molitve rekla si „O tom ću misliti sutra…“
Sa šminkom od gara, ko Skarlet O Hara… Tvoj preslikan lik.
I dugo plutala ko brodolomnik ka obali jutra…
Nekad tišina zna prepasti džina, kad ispusti krik.
Još jednu noć si izgurala sama… Čehov je zaspao blaženim snom.
I ne zna da je orgijala tama pod prozorom.
Vetar je vežbao violončelo… Čežnjive skale unedogled…
Zora ti brižljivo pipnula čelo… Negde u tebi je goreo led.
Princezo, javi se… Još imam džep u kom se hladni prsti zgreju.
Pošalji poruku… Da vidim jednom to pisamce na displeju.
Sve mi nedostaje… Čuvam u damastu još kalup tvoga vrata.
Princezo, dosta je… Dve i po godine smo taoci inata… Ma, šta ti je?
Plima banalnosti tvoj svet zapljuskuje ko Atlantidu…
Dok šmrka bioskop, fali ti neko da napravi geg.
Da ti za rođendan ispiše sonet na komšijskom zidu…
I s bandom Cigana pod tvojim prozorom utaba sneg.
Na podmetaču još crtam tvoj profil…
Suvišna pitanja izbegnem fintom…
Ime ti ispišem u svakoj strofi nevidljivom tintom.
Pod mojom jelkom do proleća stoji jedino dar tebi namenjen.
Zauvek fosil tvog struka postoji na mome dlanu okamenjen.
Princezo, javi se… Neke se pobede dobijaju na juriš.
Ne tvrdoglavi se… Priznajem javno da se genijalno duriš.
Opasno postaje… Na durske akorde se paučina hvata…
Princezo, dosta je… Dve i po godine smo taoci inata…
Ma, šta ti je?
Princezo, dosta je…