Đorđe Balašević – Ljerka (Korzo novosadski) / Album: Dnevnik starog momka (2001) Tekst pesme:
Korzo je imao svoj red, neki svoj uhodani sled…
Uvek se dobro se znalo ko probija led.
Melanija Matić, tačna ko satić…
Korakom rimske božice prošeta duge nožice.
Pa druga zvezda serije iz pravca kafeterije…
Na opštu radost društva s periferije…
Veronika Bačić… Meden kolačić…
U tesnoj suknjici od zmijske kožice.
Al’ kad se spusti moja dragana ko ruska balerina lagana…
Korzo se zanjiše, špalir se nadiže…
Sve se Venere pomere za jedno mesto naniže.
Bela haljina u višnjama… Ma, najlepša je bez razmišljanja.
Crven kaiš a strukić stišnjen… Ej, te su višnje bile svevišnje.
Kod apoteke obično beše klaustrofobično jer to je mesto s kog se vidi odlično…
Mia Radenković, uobraženković…
Kada u stilu ludice prošeta besne dudice…
I najzad, s letnjim pegama, od mnogih tajno čekana…
U pratnji brata prebildanog zvekana…
Lela Doronjski… Dug repić konjski…
I one skandalozne bež bermudice.
Al’ kad se spusti moja dragana ko ruska balerina lagana…
Ej, korzo se zanjiše, špalir se nadiže…
Sve se Venere pomere za jedno mesto naniže.
Bela haljina u višnjama… Ma, najlepša je bez razmišljanja.
Onaj mali crven kaiš a strukić stišnjen…
Te su višnje bile svevišnje.
(Ej, komšinice, seko… Javi se nekad…)
Al’ kad se spusti moja dragana ko ruska balerina lagana…
Korzo se zanjiše, špalir se nadiže…
Sve se Venere pomere za jedno mesto naniže.
Bela haljina u višnjama… Ma, najlepša je bez razmišljanja…
Crven kaiš a strukić stišnjen, ej, te su višnje bile svevišnje.
Bela haljina u višnjama, ma, najlepša je, bez razmišljanja…
I čim se pogled tako zlati znam da ćemo opet višnje obrati.