Đorđe Balašević – Kere varošanke / Album: Rani mraz (2004.) / Tekst pesme:
Imo bi ja štogod kasti i a konto ove vlasti… Ali neću!
Đavo je tu da me tera, ja sam tu da ne pretera…
Nemaš jeda, odoleću.
Briga mene za „poštene“ što zastrane…
Za ministre, nadobudne i nastrane.
Briga me za razne mustre, notaroše, mlade žustre…
Što zanoće ko hetero a osvanu na četvero…
Imo bi ja štogod kasti… Ej…
Čerez čega? Vidi jarca! Slaba vajda od bećarca…
Ja sam ode zadnja šuša, nema mene ko da posluša.
Imo bi ja štogod kasti ne mož otog rep izrasti… Al’ izvinte.
Već sam bego preko bašte, ajd jedared i vi kaž’te… Il se skin’te!
Marim ja za bezbožnike prve vrste
što ćorišu levom dok se desnom krste.
Baška što za nji ne vredi nijedna od zapovedi…
Donacije već otvore rajske dveri za zlotvore.
Imo bi ja štogod kasti, ej…
A s tim ću samo steći neke dušmane i jediveke…
Beležnike što se mite, činovnike nezasite…
Načelnike i finanse… Okante se, nema šanse!
Lajte kere varošanke… Kera sam i sam, odlično vas znam.
Ne dam na vas žute banke… Lajte samo znajte da vas ne slušam.
Dok je meni moje ljubice, moje bubice i golubice…
Mante me se gratski kerovi kad i niste neki zverovi.
Imo bi ja štagod kasti, bilo bi tu da se masti… Ali C!
Pre bi ti ja reko štošta pa da ne znam kolko košta…
Sada? Duplo C! C!
Ne pominjem te što su nas obrukali,
iz mesta nas džandarima odrukali…
Dele zemlju i drumove na zaove i kumove…
Zakunu se pa odaju… Prepakuju pa prodaju…
Imo bi ja štogod kasti, ej…
Nateraću na vrat bedu, oštaplere sve po redu…
Prefarbane stare kante, promašene muzikante,
razne vojne liferante i berzanske špekulante…
Lajte kere varošanke… Kera sam i sam, odlično vas znam.
Ne dam na vas žute banke… Lajte samo znajte da vas ne slušam.
Dok je meni moje ljubice, moje bubice i golubice…
Mante me se gratski kerovi kad i niste neki zverovi.
Imo bi ja štagod kasti da se čovek zaprepasti… Paz da ne bi!
Svi to vide, svima jasno, samo ja da kažem glasno, a? Dođte sebi.
Što bi pričo o dvoličnim barabama?
O njima će pisati po tarabama…
Da su krali, nisko pali, tuđe snove prokartali…
Sve spiskali, sve popasli i ispali nedorasli.
Imo bi ja štogod kasti… ej…
Pa da mene stigne kazna? Da crvenim kad se sazna…
Da su mi pajtaši stari ordinarni šibicari,
prevaranti zlatousti, lezilebi jedni pusti…
Lajte kere varošanke… Kera sam i sam, odlično vas znam.
Ne dam na vas žute banke… Lajte samo znajte da vas ne slušam.
Dok je meni moje ljubice, moje bubice i golubice…
Mante me se gratski kerovi kad i niste neki zverovi.