Đorđe Balašević – Namćor (Ne Volem) / Album: Naposletku… (1996) Tekst pesme (Live):
Ne volem!
Nikog lutko, takav mi je narav…
Kao odžak star i garav…
Puno dima je kroz mene prošlo.
Ne volem!
Ujne, strine, šogore, komšiluk…
Nataknem ih na čiviluk!
Od nji’ ništa dobro nije došlo.
Ne volem!
Semenkare, Cigoše trubače, burek, ulične pišače…
Nek mi moju lepu varoš vrate.
Ne volem!
Džipadžije, dizel, butikaše, restoteke, tamburaše…
Svaku pesmu bar za strofu skrate, mater im!
O, jeste, metar im!
Al’ tebe volem, to je fakat!
Ti si mi ljubav jedina!
Prodaću onu našu kućerdu na lakat, slušaj…
Ma nek je stoput dedina!
Da kupim četir’ konja besna, da ih u oblak upregnem…
Pa s tobom, di nas niko ne zna, uteknem…
(U, to bi bilo….)
Čekaj…
Ne volem!
Kad mi gaće uđu… (di već uđu…), te što brinu brigu tuđu, košticu u štrudli od višanja…
Ne volem!
Zatucane, gratis, kravataše, hipohondre što se plaše da dobiju rak od razmišljanja…
Ne volem!
Krvoločne pse i gospodare, nađubrene trotare, maskirne kad navale na pendžer…
Ne volem!
One lopuže što voze tuđa kola, znaju azbuku do pola, miču usnama kad sriču pejdžer…
(kad sam napiso ovu pesmu nije bilo mobilnih inače pomeno bi i njih).
Al’ tebe volem, to je fakat!
Ti si mi ljubav jedina…
Prodaću onu našu kućerdu na lakat, pa nek je stoput dedina!
Da kupim čamac na dva vesla i onaj šešir rogozan…
Pa tebe, di nas niko ne zna, odvozam…
(Ima još, da, da…)
Ne volem ni šizove i nervne bolesnike…
Pre ih puštali za vikend, sad i’ puste pravo pred kamere.
Ne volem!
Sve te lezibejke (da prostite), proročice, travestite…
Nek mi gosn. dame ne zamere.
Ne volem!
Teget girtlu na teget mantilu, šestu ličku, sedmu silu,
opa-cupa preko Okučana…
Ne volem, inače, ni: izbore, televizor, plakate…
Dosta, ako Boga znate…
Ludnica je, kanda, otključana širom ostala…
(bud’te tako zlatni pa proverite to).
Al’ tebe volem, to je fakat!
Ti si mi ljubav jedina…
Prodaću onu našu kućerdu na lakat, slušaj…
Ma, nek je stoput dedina!
Da kupim adicu od peska, na njoj šumarak malko nakrivljen…
Pa tebe, di nas niko ne zna, sakrijem.
I ne volem ni uzdržane, trezvene, pa džoging,
takve najpre trefi šloging…
Al’ ni krkanje mi nije blisko…
Ne volem!
Što odasvud samo čuješ: „Daj mi!“
Il’ se prosi il’ se zajmi…
Jebote, ja nikad nisam isko!
Ne volem!
Štreberčine, večne odlikaše, crne rolke i sektaše…
Ne padam na Tibet ili Burmu, ne…
Ne volem!
Onu škrtariju, intelektualce koji važno vrte hemijske…
Kupiš ih za špricer i kavurmu (koju ja takođe ne simpatišem, baš izrazito nju)…
Al’ tebe volem, to je fakat!
Ti si mi ljubav jedina…
Prodaću onu našu kućerdu na lakat, ma nek je stoput dedina!
Napuklo srce na dve pole, ljubav je teret jedan pregolem…
Baš ni to što te tolko volem… Ne volem!
I znate šta? On se sad malko pritajio…
Al’ ja i dalje ne volem izrazito Radomana Božovića samo što se (čekajte!) on ni ne rimuje ni sa čim, pa ne možem da ga mećem u pesmu. Fala.