Đorđe Balašević – Nikad kao Bane / Album: Celovečernji The Kid (1983) / Tekst pesme:
Još u školi je ručicu dizao vešto i već se znalo da postaće nešto…
O, već se znalo da postaće neko, ko bog.
Mi smo rasli u šarenom kraljevstvu igre, on je imao drugi pedigre…
Mali Bane je bio daleko od tog.
I često se pitala moja mati:
„O, čedo moje, samo da mi je znati,
šta će to sa tobom biti, da l’ ćeš ikad biti i ti…
Kao Bane, dobri sin, tih i miran, čist i fin,
kao Bane, vaspitan i solidan i koristan.
Kao Bane, vredni mrav, poslušan i učtiv sav,
kao Bane, odmeren i usmeren i proveren za sve.“
Pred maturu su pristigli momenti novi, sport i ploče i nemirni snovi…
Neki izlozi prepuni svega za nas.
Ali Bane, taj je imao izloge prazne, pa smo zato za funkcije razne,
svi mi večito birali njega, u glas.
I često se pitala moja mati:
„Gde se to skitaš, o, da mi je znati?
I šta će sa tobom biti, da l’ ćeš ikad biti i ti…
Kao Bane, dobri sin, tih i miran, čist i fin,
kao Bane, vaspitan i solidan i koristan.
Kao Bane, mali vredni mrav, poslušan i učtiv sav,
kao Bane, odmeren i usmeren i proveren za sve?“
Tu i tamo, tek ponekad sretnem tog dečka…
Crna tašna i šofer i mečka…
TV dnevnik ga forsira nešto, o, da!
Bez krivice, u štampu je stigao skokom…
Jer kad kreneš tim poznatim tokom,
tad svi ručicu podižu vešto, je’n – dva!
I često se pitala moja mati:
„Ko ga to gura, o da mi je znati?
I šta će to sa tobom biti, da l’ ćeš ikad biti i ti…
Kao Bane, dobri sin…“
Draga mama, život je jedna velika ***** (Da ne lajem, nema veze, ti znaš!). To je sve lutrija, al’ ja ne odustajem od svog broja dok igra traje. Izgubim neku bitku, dobro, al’ vremena bar još ima u neograničenim količinama, i ja se držim, još kako se držim!
I ne brini puno o tom šta ću biti, mogu se kockati, londrati, piti i mogu pasti na niske grane, al’ ne boj se, nikad neću biti kao Bane…
O, nikad kao Bane nikad!