Đorđe Balašević – Salaš ni na nebu ni na zemlji (2012.) / Tekst pesme:
Jeseni su učestale, mitrovdanske magle pale, sojke podovile rep…
Naprstak do pola nalij, taman mi još tol’ko fali, da se napijem ko čep.
Poleglo u duši klasje, huk oluje iza nas je, gajdaš bušnih mehova…
Sva se mudrost može svesti na par Božjih zapovesti i par ljudskih grehova.
Ima salaš odma iza svega, di za Božić bude metar snega…
Di su senke smaragda i žada, ni beljih zima ni crnjeg ‘lada.
Za oblakom u spokoju lebdi, salaš ni na nebu ni na zemlji…
Nedostupan ni drumom ni morem, valja mi tamo, dok parlog tuge ne preorem.
Lagao me ko je stigo, od ljudi sam ruke digo, što zbog sebe, što zbog njih.
Strune sam po srcu štimo, odvoleo kog sam imo, bajke sabio u stih..
Ima salaš odma iza svega, nit ko svrati, nit ko zna za njega…
Poznam ga po bluzi od tila, na mom je štriku jedared bila.
Za oblakom u spokoju lebdi, salaš ni na nebu ni na zemlji.
Nedostupan ni drumom ni morem, valja mi tamo, dok parlog tuge ne preorem.
***