Miladin Šobić – Pokvaren telefon (Izbjeglica) / Tekst:
Pokvaren telefon u govornici javnoj
one što mi pomoć mogu
čut ne mogu!
Idem pognut, kišu nosim
u džepu bijeda
na svakom uglu zaustavi me
legetimiše me čuvar reda.
Noć prikriva izbjeglicu a neće zori,
put mi samo pokazuju
ugašeni semafori!
Do srca mokar i bez stana
tražim društvo sa Limana
grabim naprijed, noćna ptica
do zadnjih gradskih sijalica.
Do srca mokar igrač s bolom
u sluh mi tuče kamenolom
vučem noge i očev kaput nimalo nov
svojoj duši tražim krov
svojoj duši tražim dom!