Miloš Crnjanski – SAMOĆA / Tekst pesme
SAMOĆA
Sve dok si strasna i bludna,
ma luda i gadna i čudna,
sa telom starim i sedim,
il’ pupovima zavijenim
belim:
ja te grlim osmehom bledim
i branim.
Ja te želim.
Ruke mi drhte, ko suve grane,
sa kojih nebo jabuke pobra.
Ja ih pružam
klecajući ulicama malim,
tebi, prošla u svili ili krpi,
za san si dobra.
Samo kad me prošlosti sećaš,
i nešto novo i bolje obećaš,
rajske mi tajne nepoznate kažeš:
da hoćeš ko sestra bratu
da mi pomogneš…
Na mom se licu sve ugasi,
i đavo se javi u jednoj grimasi,
što se smeje i gadi.
Miloš Crnjanski
Miloš Crnjanski PESME, CITATI, PRIČE, BIOGRAFIJA
Foto kolaži: Bistrooki – www.balasevic.in.rs
Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. :)