Boris Nikolajevič Bugajev (Moskva, 26. oktobar 1880 – Moskva, 8. januar 1934), poznat pod književnim pseudonimom Andrej Beli (rus. Andréй Bélый) je bio ruski pesnik, romanopisac, esejista i književni teoretičar. Na njegova uverenja snažno su uticali Kant, Niče, Rikert, Vladimir Solovjov, a posebno Rudolf Štajner, čiji je Beli bio saradnik i sledbenik. Spajajući dramske, epske i lirske elemente stvorio je novi književni žanr simfoniju. Napisao ih je četiri: Herojsku, Dramsku, Povratak i Pehar oluju. Objavio je zbirke pesama: Zlato u azuru, Urna i Pepeo. Eksperimentisao je na planu jezika u poemi Glosolalija. Temu Oktobarske revolucije obradio je u poemi Hristos…
Ознака: Andrej Beli
Andrej Beli – MAG
MAG Strpljiv je mag, što šare zvezda i tajnu broja primio je. Ti gledaš, pada mračni bezdan na žarke, teške oči tvoje. Godine lete… I kao sante planete prazni vali gone. Vremena, prostori… Tvoj san te diže nad pustoš vasione. Vazduh je prašnjav. Nigde kapi. No, pored tvojih, plamte oči odane sove… Pogled zjapi u rasuti dijamant noći. Sećas se, privukla te zvezda, i ti, kroz haos, kroz dubine, saže se, dok je stenjo bezdan, ti stajaše u velu tmine. Za životnim si pragom svetu zborio glasno tajnu kobi. I boru, tugom zlom prožetu, strog izraz tvojih usta dobi. Lebdi,…
Andrej Beli – IZNAD STENE SUMORNE I SURE…
IZNAD STENE SUMORNE I SURE… Iznad stene sumorne i sure Podiže se mlaz i pada na nju; I točkovi uzvitlane bure Život ovaj strmoglavi žanju… Sevaj, oblače, očima munja: Pljuskom ledenim lij se, Zavitlaj veslo — u gomile kula Koje nad ponorom vise. Bakarna munjo, jekni kao zvono: Strelama ujedaj — ljudožderko mlada! Sažeži moje usne — ozonom! U huci ponora — sve raskomadaj, — Da nakostrešen od svetlosti I zavitlan ko svrdlo u svet, Oprljen provrištim iz svetlosti Usta iskrivljenih: „Svet!“ — Da se, skriven pod otkos — uz huku S vekovima sručim — ko olovni leš sivi Ugljenisanih,…
RUSKI PESNICI
Najbolji ruski pesnici i najlepše pesme velikana ruske poezije