Znate l’ priču Balašević Đorđa?
Znate l’ priču Balašević Đorđa?
I ja sam je јоš odavno čuo…
Otad dana nije trista, izlazio iz plejlista
kažu fudbal je voleo od sporta.
Otac mu je predlagao prava
‘ranio je taj svoj sanak pusti
ipak pesma posta java
svaka sad se prepričava
hitova je sto trideset i nešto.
Živeli su u Cvijić Jovana
blizu one s dvesta šes’ koraka
na koncertu navek sveta
iz hramova, minareta
zar je mogo poželeti više?
Hale pune svud na strani, bistrooki raspevani
sve stihove, pesme sve pevaše
devojke sa piste modne, nasmejane, lepe, zgodne
u jednoglas kao oče naše
dok Šen Ignac žice svoje štima.
Voleo je lepu Oliveru
uzeo je kao da je znao
voleš jednom u životu
pesmi svakoj daje notu
to izabra pamet, a i srce!
Sve se nad’o lepota će proći
ali ipak veštica se ne da:)
dužan nije osto nikom
svoj na svome, delom, likom
ne boji se nikakvoga gazde.
Dobio je dece troje, sve nagrade što postoje
posvud bine igračke od pliša
dobio je aplauze, naklon, zavist, vrisku, suze
i Amosa na ramenu miša
imao je sve što niko nije!
Od koncerta da ne prođe mnogo
svaku kartu opet sve bi prodo
znali su ga svi svirači
znate l’ tačno šta to znači?
Srećnijeg nije mogao da nađe…
Mlad je, kažu, bio i kad je uze
sred nedelje jednog 7. maja
pre nego DA klimnu glava
ko da drema, ko da spava
i još pamte šta je tada reko:
„Nešto nije u redu sa ler-gasom, auspuh nešto ne radi dobro“
Džaba bilo sto pevaljki, žali bože njinih majki,
džaba bilo šunda, kiča, granda
džaba ovih narodnjaka, pesma im je ista svaka,
džaba kanda to je ista banda
kada nisu oni kao Đole
kada nisu oni kao Đolee
kada nisu oni kao Đoleee…
Znate l’ priču Balašević Đorđa
i ja sam je još odavno čuo
niko nije sličan njemu
najbolji je sve u svemu
besmrtnosti otvori se porta.
Miloš Prikić