• facebook
  • instagram
  • youtube
Đorđe Balašević o prvoj ljubavi

Đorđe Balašević o prvoj ljubavi

  • Posted on: 09/02/2017
  • By:

– Prva ljubav?

– Pa, u vreme kad se prve ljubavi i dešavaju… Negde u sedmom razredu, otprilike… To je bila ona prava ljubav, koja te udari. Da citiram svog omiljenog autora, Balaševića: “Zaljubiš se, jer je to tebi potrebno, a voliš nekog, jer je to potrebno nekom drugom“. Vozio sam se oko njene kuće, gledao u prozore… Bila je u pitanju lepa devojka, sa dugom zlatnom kosom i sa svim onim elementima koje sam kasnije opevao u nekim pesmama. Prošlo je nekih pedesetak godina od tada, a ja nikada više nisam sreo… – Đorđe Balašević, deo intervjua koji je sa Đoletom vodio Ninus Nestorović, književnik i satiričar iz Novog Sada (ceo intervju – http://balasevic.in.rs/djordje-balasevic-nisu-sve-bajke-lepe-intervju-2007/ )

Jedna pesma koja se zove „Moja prva ljubav“…  Ja sam ‘teo da se pesma zove „Još jedna pesma o prvoj ljubavi…“, al’ kad sam se pojavio onda su me reckali malo, gde god su stigli…

Ja dođem i kažem: – Ovo treba da se zove „Još jedna pesma o prvoj ljubavi…“

Kažu: – Jesi ti normalan? Kakav je to naziv? Pola metra naziv… „Prva ljubav“ i gotovo! Oćeš-nećeš, prodato!

Prva ljubav… – Đorđe Balašević

***

Tekst pesme:

Tad još nisam ništa znao, i još nisam verovao
da na svetu tuge ima…
Jedino mi važno bilo da postanem levo krilo
Il’ centarfor školskog tima…

Tad sam iznenada sreo najtoplijeg leta deo…
To su njene oči bile…
Imala je kose plave… I u njima (na vrh glave)
Belu mašnicu od svile…

Prva je ljubav došla tiho… Nezvana, sama…
Za sva vremena skrila se tu negde… Duboko u nama…

Kad je prošlo đačko vreme… Padeži i teoreme…
I stripovi ispod klupe…
Nije više bila klinka, počela je da se šminka
i da želi stvari skupe…

Tako mi je, svakog dana, bivala sve više strana…
Slutio sam šta nas čeka…
Pa sam prestao da brinem kako da joj zvezde skinem…
Postala mi je daleka.

Prva je ljubav došla tiho… Nezvana, sama…
Za sva vremena skrila se tu negde… Duboko u nama…

Danas je na sedmom nebu (kažu mi da čeka bebu)…
Našla je sigurnost. Sreću. Dom…
Ima muža inžinjera, pred kojim je karijera…
I mesto u društvu visokom…

Ja još kradem dane bogu, ja još umem, ja još mogu
da sam sebi stvorim neki mir…
Još sam sretan što postojim… Pišem pesme… Zvezde brojim…
Još sam onaj isti vetropir…

Prva je ljubav došla tiho… Nezvana, sama…
Za sva vremena skrila se tu negde… Duboko u nama.

Još sam sretan što postojim… Pišem pesme… Zvezde brojim…
Još sam onaj isti vetropir…

Ja još kradem dane bogu, ja još umem, ja još mogu
da sam sebi stvorim neki mir…
Još sam sretan što postojim… Pišem pesme… Zvezde brojim…
Još sam onaj isti vetropir…

***