Đorđe Balašević – Ilona / Album: PUB (1982.) / Tekst pesme:
Jednog leta, s kraja sveta, vozio sam putem sivim…
Ja sam putnik, od tog živim.
Samo je podigla taj prstić svoj i ja sam stao, otvorio njoj…
Ona je anđeo bila (sa greškom, bez krila), moj san…
Moja Ilona…
Još se sećam tvog imena…
Sretna i sama, sva u bajkama…
Gde li je sada Petar Pan? I svi oni momci…
Ilona, tvoja je slika moja ikona…
I čim se dignem ja joj namignem…
I uvek tako počne dan.
Dobro guram kroz život buran
I mada živim dosta sretno
Ja nemam nikoga konkretno
Uz kog bih bio i sretan i lud
I tako miran i siguran svud
Ja nemam nikog da mašta i priča mi svašta svu noć…
Kao moja Ilona…
Još se sećam tvog imena…
Sretna i sama, sva u bajkama…
Gde li je sada Petar Pan i kapetan Kuka?
Ilona, tvoja je slika neka moja mala ikona…
I čim se dignem ja joj namignem…
I uvek tako počne dan.
Slabo pričam, baš nisam vičan, al’ sad reči idu same…
O, život piše ljute drame…
Jer znam detalje, sitnice o njoj,
a ne znam adresu, telefonski broj…
Il’ nesto slično po čemu bih saznao gde li je sad…
Izvesna Ilona…
Još se sećam tvog imena…
Srećna i sama, sva u bajkama…
Gde li je sada Petar Pan? I svi oni momci…
Ilona, tvoja je slika neka moja mala ikona…
I čim se dignem ja joj namignem…
I uvek tako počne dan…
Lutko lepa, dobar dan.