Šarl Bodler – ALEGORIJA / Tekst pesme
ALEGORIJA
Tu ženu sva gordost i lepota krasi;
po vinu povlači svoje divne vlasi,
i kandža ljubavi i otrov jazbine
s granitne joj puti sklizne se i skine.
Smrti se podsmeva, Razvratu prkosi,
šapa tih aždaja, što čupa i kosi,
u razornom besu pusti netaknuto
njenog čvrstog tela veličanstvo kruto.
Ko boginja hoda, ko sultanka leže;
uživanja s verom prorokovom veže.
U zagrljaj širom na bujne joj grudi
ljudski rod poziva okom punim žudi.
Veruje i znade ta deva besplodna,
što je za hod sveta ipak neophodna
da lepota tela dar najviši znači,
što za svu bestidnost oproštaj izvlači.
Za Pakao ne zna, ni za Čistilište,
kad čas dođe da je crna noć zaište,
smrti će u lice da pogleda bliže
ko novorođenče – bez mržnje i griže.
Šarl Bodler (1821-1867)
(Prevod: Dimitrije P. Jovanović)
ŠARL BODLER PESME, CITATI, BIOGRAFIJA
Foto kolaž: Bistrooki – www.balasevic.in.rs
Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. :)