Đorđe Balašević – Ne volim januar (I bila je noć…) /druga verzija pesme / Tekst pesme:
Ne volim januar i bele zimske vragove.
U svakom snegu vidim iste tragove…
Tragove malih stopa, broj trideset i ko zna, kako polako odlaze.
Više ne prolazim ulicom Dositejevom i nemam pojma kad neko pita gde je to.
Tih 206 koraka dužinom tog sokaka nikad ja nisam brojao.
Nisam te nikad čuvao, nisam te nikada mazio, pazio…
Tvoju sam ljubav gazio i svemu smišljao broj.
Nisam te nikad štedeo i nisam umeo stati i ostati…
Šta će od mene postati mali anđele moj?
Ne gledam filmove iz ranih sedemdesetih…
Dosta je suza i rastanaka nesretnih.
Ko takve stvari snima? Baš čudnog sveta ima…
O, tako se lako rasplaču.
Nisam te nikad čuvao, nisam te nikada mazio, pazio…
Tvoju sam ljubav gazio i svemu smišljao broj.
Nisam te nikad štedeo i nisam umeo stati i ostati…
Šta će od mene postati mali anđele moj?
I bila je noć u ulici Dositejevoj, u Novom Sadu na Dunavu…
A ja sam dolazio s nekog nesta na kom su svi bili recimo rumeni kao kuvano vino koje su pili… I gde su svi mirisali na karanfilić i čudno se zgledali kad bi neko zapevao jednu od „onih“ pesama koje se (znate) baš i nisu pevale tada.
I dugo sam stajao pod njenim prozorom, tražeći kao nešto po džepovima… A tišina je bila… Jedino odjek koraka daleko dole niz kisački drum, iza onog nadvožnjaka a možda i dalje… I lepet nekih zagubljenih krila oko Almaške crkve…
Pa opet… Ni na trenutak nisam čuo kako diše u snu…
Moje pile… Kako diše…