Đorđe Balašević – Ratnik paorskog srca / Album: Pub (1982.) / Tekst pesme:
Kada se Braca devetneste vrno s dalekog fronta di soldat je biv’o,
pričo nam kako ga trefilo zrno, zavrto rukav i to pokazivo…
A mi… A mi smo bili derani.
A mi, mi smo bili derani.
Da, pričo nam Braca o mirisu mora i o patroli od koje je bežo,
kako je opsovo gospon majora pa zbog tog posle na robiji ležo…
A mi… A mi smo bili derani.
A mi, mi smo bili derani.
Pričo nam kako su prešli Karpate, zujali meci ko rojevi pčela.
Reko je: „Rat vam je krvav, da znate, al’ nije mi žao ni ljudi, ni sela…
Ej, žao mi konja…“
Kada se Braca devetneste vrno svake je večeri pričo na šoru
kolko je curica usput prevrno i kako topovi livade oru…
A mi… A mi smo bili derani.
A mi, mi smo bili derani.
I čim Braca korak iz avlije kroči skupi se društvo iz našeg sokaka…
A svi smo imali velike oči, čestita srca i maštu dečaka.
Pa da… Jer tad smo još i bili derani.
Pa da, tad smo još bili derani.
O, psovo je Braca i krivce i žrtve i puške i vaške i rov prepun blata.
Reko je: „Ne mož izbrojati mrtve jer su se carevi igrali rata.
Ej, žao mi konja…“
Eto, negde u Braci je paorski koren i može rata i rata da bude…
Kad nije paor za soldata stvoren, volije zemlju i konje neg ljude.
A mi… A mi smo bili derani…
I sve još je vredelo za nas.
Hej, hej, konji beli nebom terani…
Kroz san i kroz oblake u kas.