Đorđe Balašević – Requiem (Ej, Komandante)/ Album: Panta Rei… (1988) / Tekst pesme:
Kad god prođem ulicom sa tvojim imenom pomislim na onu pesmu.
Već je godinama ne pevam, stari refren nikom ne treba.
A ljudi pesme kratko pamte. Komandante…
Ostaće u knjigama i priča o nama: Balkan krajem jednog veka.
Svako pleme crta granicu. Svi bi hteli svoju stranicu…
Tope se snovi kao sante, Komandante…
Na barikadama su opet zastave, svet ide ko na praznike.
I decu izvode s jutarnje nastave da vide gladne radnike…
A gde smo mi, naivni, što smo se dizali na „Hej Sloveni“?
Kao da smo uz tu priču izmišljeni.
Vremena su nezgodna za momka kao ja, koji gleda svoja posla…
Nisam lutak da me naviju. Imam samo Jugoslaviju…
Sve druge baklje bez mene plamte. Komandante…
Na barikadama su opet zastave, svet ide ko na praznike.
I decu izvode s jutarnje nastave da vide gladne radnike…
I svi su tu da dobiju na toj lutriji…
Na barikadama su uvek najbrži, al’ nikad i najmudriji.
A gde smo mi, naivni, što smo se dizali na „Hej Sloveni“?
Kao da smo uz tu priču izmišljeni… I prevareni…
Kad god prođem ulicom sa tvojim imenom pomislim na Panta Rei…
Baciće se, tako, neki lik kamenom i na tvoj spomenik.
Jer sve se menja, i sve teče… Čoveče.
Đorđe Balašević
„Kao klinac sam skupljao neke značke (ono: Partizan, Crvena zvezda, Novosadski sajam, hotel Evropa…).
Da bi nekako obogatio zbirku moj ćale mi je jednog dana doneo neko malo parče neke bronze, špicasto onako, bezveze…
I ja sam ga pitao: – Kakve ovo veze ima sa značkama? A on mi je odgovorio: – Znaš šta sine? To je istorija, skupljaš te značke pa nek stoji tu među njima, neće se zagubiti… Razmišljaj malo nekad o tome, bićeš jednom mator i veliki pa misli o tome.
Ja ne znam, imam klince koji će jednog dana skupljati značke, njihova deca možda… Nadam se da mi neće donositi ove bronze sa raznih spomenika. To je valjda ta istorija, a istorija je učiteljica života, kažu… Valjda smo nešto naučili.“ – Đorđe Balašević, 1988.