Đorđe Balašević – Stih iznad svih (2017) / Tekst pesme:
Postoji stih naizgled vrlo prost…
Stih iznad svih… Stih više kao most…
Da premosti, da prebrodi…
Kad priča nikud ne vodi…
Postoji stih… Pun raznih trikova…
Stih iznad svih ko stih svih stihova…
Čas rastuži, čas razgali…
Pa razoruža…
I kao gorska ruža kamen razvali…
U inat svima postoji rima kojom se vatre potpale…
Ponese plima, u inat svima, svo ono trunje s obale…
U inat svima, kad prođe zima, izdanci niknu zeleni…
I, blago njima, vole se mladi jeleni…
U spomenar za dvoje Zadrana…
Čempresa par na hridi Jadrana…
Dah bogova s Velebita…
I galeb jedan, nebu svome predan, tobož nebitan…
U inat svima postoji rima kojom se vatre potpale…
Ponese plima, u inat svima, svo ono trunje sa obale…
U inat svima, kad prođe zima, izdanci niknu zeleni…
I blago njima, vole se, vole mladi jeleni…
Postoji stih naizgled vrlo prost…
Stih iznad svih, stih više kao most…
Da premosti, da prebrodi…
Postoji rima koja se ne prevodi.
***
(maj 2017.) – Isto se kaže: ljubav, čežnja, sudbina… neke vrlo važne reči koje se nažalost ne rimuju ni sa čim… Ne možeš suzu prevesti, ta emocija se ne može prevesti.
Pojavili su se tipovi koji su govorili da im smeta što ja pevam ekavicu. I onda sam rešio da vama u Zadru, za sve nas, za one u Sarajevu, za one u Čakovcu ili Nišu, napravim jednu pesmu koja se ne prevodi, jednu pesmu na našim jezicima. Stih koji se ne prevodi… – Đorđe Balašević