Dušan Duško Radović – AFORIZMI / Video (aforizme govore Duško Radović, Milena Dravić, Dragan Gaga Nikolić, Petar Kralj, Jelisaveta Seka Sablić, Nikola Simić. . .), Tekst
Sa vrha Beograđanke se svako jutro, u 7:15, distribuirala beograđanima dnevna doza Duška Radovića, uz zvuke melodije „U ranu zoru zoru kad svane dan“.
Beograđani su ga godinama uzimali. Okupljeni po kuhinjama oko tranzistora na baterije, ili nove modele kasetofona kupljenih kod Poljaka na Bajlonijevoj iliti Bajlonovoj pijaci. Svako jutro svakog radnog dana, razgovor se prekidao kad se iz zvučnika začuo Duško Radović.
Samo je džezvama za kafu i eventualno nadrndanim peračicama sudova bilo dozvoljeno, ili nije moglo biti zabranjeno, da narušavaju tu svečanu atmosferu kada Duško govori novi aforizam.
Polako, natenane, kao karte u pokeru bi nam ih podelio po pet komada svako jutro i mi bi ih nosili sa sobom taj dan i delili dalje onima koji ih nisu čuli, ili se prave da ih nisu čuli. I tako godinama, samo po pet svako jutro. Rastezali smo Duška da bi nam duže trajao. Tačno smo znali da će nam jednog dana, kad ga ne bude bilo – mnogo nedostajati. Evo kako je to izgledalo…
AFORIZMI:
Bolje nam je bilo dok smo sami bili deca nego sad kad imamo decu. Deca su bezobrazna i nezahvalna.
Ako već tučete decu, tucite ih bez razloga, jer su svi drugi razlozi gluplji.
Stari Beograd krenuo je u Novi, Novi u stari, kao i svakog jutra. Mostovi su puni automobila. I jedni i drugi misle da je bolje na drugoj strani. Kad utvrde da nije, vratiće se tamo odakle su pošli.
Kad grane sunce beogradski parkovi ispune se sitnom decom. A deca su mala i nova, kao da su pre nekoliko trenutaka proizvedena tu negde, u nekom grmu ili kiosku.
Više volim maminu sestru nego svoju. Mamina sestra mi je tetka a moja sestra mi nije ništa!
Mame, rađajte deci sestre! Sestre postaju tetke, a tetke su najlepši, nezamenjivi dar svakom detinjstvu.
Jedno upozorenje roditeljima: ako ne umete da vaspitavate decu – tucite ih. Od toga deca neće postati bolja, ali će vama biti lakše.
Juče je jedan roditelj zavapio na roditeljskom sastanku: Dajte mi dobro dete, pa ćete videti kakav sam ja otac!
Jedna generacija beogradske dece krenuće ove jeseni u školu. Do sada su bili samo mali a sada će se utvrditi da su i glupi. Ko ne želi da bude glup, moraće dokazivati deset ili dvadeset godina da nije.
Javljamo vam se i ovoga jutra sa našeg svetionika, na uglu ulica Maršala Tita i Masarikove, sa visokog 23. sprata palate „Beograd“. Ne znamo dokle se Beograd računa u visinu, ali valjda možemo reći da smo bar poreklom iz Beograda, jer se prizemlje naše zgrade nalazi u Beogradu.
Beogradske ulice liče na nogavice farmerki sa belim štepom preko šavova.
Volite se kad niste zajedno. To je prava ljubav. Onaj ko može da voli samo kad je zajedno, njemu je svejedno s kim je.
Dan je okrugao kao i Zemlja. Iznenadićete se kad na kraju današnjeg puta ponovo ugledate krevet iz koga ste jutros krenuli, ili tek treba da krenete.
Oni koji se ne vole i ovog jutra treskaju vratima, a svaki tresak odjekuje kao pucanj. Tako pucaju vratima jedni na druge, ranjavaju se, a zatim beže iz kuće da se negde zaleče i nastave tek započet rat.
Noćas se na Zvezdari čula testera. Neko je od bračnog kreveta pravio dva manja.
Kafane imaju dve smene gostiju – jutarnju i večernju. Ujutru piju oni koji su već propali a uveče oni koji još nisu.
Sve vam u braku i u kući škripi ali biste mogli da podmažete bar vrata. Kad čujemo ta vrata, imamo utisak da se radi o braku strave i užasa.
Tata mu puca od zdravlja, elegancije i uspeha. Mama mu je, takođe, divna, progresivna i aktivna. Njemu nije bilo teško da postane narkoman.
Pre nego što izađete iz stana kucajte na vrata. Šta znate koga sve ima na hodniku i šta rade.
Ako možete udesite tako da vam početak bude na početku a kraj na kraju. Zakasneli početak ne odlaže kraj.
Neki roditelji daju deci novac da se sama vaspitavaju. Tamo gde im je najzgodnije i najlepše.
Svakoga dana rodi se nekoliko novih problema u porodilištu. I rešimo se nekih problema na groblju.
Roditelji se zaprepaste kad čuju da im se deca drogiraju. Ne mogu da veruju. Kad su ih poslednji put videli nisu se drogirali.
Svaka žena ima po jednu, prvu ljubav. Za uspomenu i dugo sećanje, za kajanje i uzdisanje, za bolje razumevanje poezije i muzike.
Muž koji u jednoj godini skupi 200 kesica za supu bilo kog proizvođača, stiče pravo na pokretanje brakorazvodne parnice.
Muž koji svake godine vozi kola na tehnički pregled i registraciju, a za sebe misli da ide kao nov, gubi pravo na bračnu registraciju.
Može vam se dogoditi da zaspite dok čitate neku praznu i dosadnu knjigu. Neka vam to ne bude neprijatno. To se dešavalo i piscima takvih knjiga dok su ih pisali.
Nema srećnih ljudi, a nesrećni su samo oni koji to ne znaju.
Beograd liči na veliki fliper, a svako od nas na onu kuglu koja luta, udara, odbija se i vraća dok se ne zamori i ne strmoglavi u rupu.
I mi, koji nikada nećemo umreti, moramo govoriti da ćemo svi umreti – iz obzira prema onima koji će umreti.
Najbolji sinovi naših naroda i narodnosti pali su u ratu. Bilo bi bolje da je obrnuto, ali to nije ni logično ni moguće. To se i može tražiti samo od najboljih.
Vreme prolazi. Starimo i odlazimo polako. Najpre smo izgubili četvrtog za poker, pa trećeg za preferans, pa drugog za domine i tablić. Ostali smo sami i sad otvaramo pasijans da vidimo šta će biti sa nama.
Stida se treba oslobađati na vreme, dok još možemo da radimo sve ono čega se stidimo.
Birajte za svoju decu lepa i ozbiljna imena. Uvek morate misliti na to da će neka od tih imena nositi buduće ulice, škole i trgovi.
Tucite svoju decu čim primetite da počinju da liče na vas.
Mame tuku decu zato što ih vole. A tate ih tuku što nisu takva da bi ih i oni mogli voleti.
Ako već tučete decu – tucite ih bez razloga, jer su svi drugi razlozi gluplji.
Tucite decu sve dok vam ne priznaju zašto ste ih tukli.
Terajte decu da uče. Najviše jedu najgori đaci.
Kod ove današnje dece sve je preko reda i naopačke. Znamo neke osnovce koji se već ljube a još nisu počeli ni da puše.
Ako od majke više nemate nikakve koristi, zakunite se u nju pa slažite.
Danas će profesori ponovo krišom pušiti Zetu da ih ne primete učenici koji puše Kent.
Da nema boga u nekim zemljama na zapadu mnoga naša deca ne bi videla svoje roditelje za novogodišnje praznike.
Mlade vaspitačice u beogradskim obdaništima pričaće deci i ovog jutra bajke. To su setne priče o tome šta se stalno dešava princezama, a nikad vaspitačicama.
Na današnji dan, pre 29 godina, počela je izgradnja Novog Beograda. S tim u vezi, želimo da vam ispričamo istinitu anegdotu, koja slikovito govori o tome čega smo se sve morali odricati da bismo mogli obnavljati i graditi. Dakle, pre 29 godina, diraju jednog beogradskog mališana da nosi ogromne, verovatno mamine gaće. A on se brani: Moja mama nema gaće! (Ponedeljak, 11. april)
Da, to je bilo vreme kad gaće nisu činile ni čoveka ni ženu. Dalje, to je bilo vreme kad niko nije mogao ostati miran i ravnodušan jer su vaške u svačiji život unosile živost i nemir.
Gledamo danas ove sumorne i beznadežne švedske bračne i porodične drame i mislimo: ceo njihov problem rešilo bi jedno tuce vašiju. U tom slučaju morali bi da se bave vaškama a ne glupostima.
A svaka uhvaćena vaška ispunila bi im srce neizmernom radošću.
Lepo li je raditi sa mršavim drugovima a veseliti se sa debelim!
Dečaci su čitavo prvo polugodište uzalud zviždali pod prozorima devojčica. One se nisu odazivale, morale su da uče. Počeo je zimski raspust, sad devojčice uzalud dozivaju one iste dečake. Pravi dečaci uče samo za vreme zimskog i letnjeg raspusta.
Ako vam je majka sama, snimite ploču a ona neka kupi tranzistor. Mnogi sinovi se samo tako dopisuju sa svojim majkama, preko radio-talasa. „Ti si mila majko na Voždovcu sama, a ja gorko plačem na Terazijama“.
Samo za malo para treba mnogo da se radi.
Kad u trgovini probate odelo ili haljinu, odvedu vas u kabinu. A kad probate cipele to morate raditi na licu mesta, pred očima svih. Pa vas prodavačica može zapitati: – Zašto kupujete cipele kad su vam čarape potrebnije?
Žali nam se jedan slušalac: čim počne da misli, on zaspi. Mi nemamo objašnjenje za ovu pojavu. Samo ga molimo da ne misli dok radi.
Nema više krađa automobila, izgleda da je već svako ukrao po jedan.
Preduzete su mere za ozdravljenje jedne radne organizacije. Uklonjen je šofer koji je mnogo znao.
Nismo više toliko siromašni da bismo zdravlje proglašavali najvećim bogatstvom. Neka sada malo drugi budu zdravi, gladni i željni svega.
Na mlađima svet ostaje čim stariji donesu takvu odluku.
Proleće osvaja Beograd. Mi vam savetujemo krajnju uzdržljivost. Ne trošite ili trošite sasvim malo – i para, i snage, i života. Čuvajte se za kraj.
Danas će se profesori iskidati od smeha. Niko ne ume biti duhovit kao đak koji ne zna.
Ne dosađujte svojoj deci, ne pričajte im ponovo kako ste se mučili dok ste sve to stekli. Izazvaćete sasvim suprotne efekte. Prvo, po vama se vidi da ste se mučili. I drugo, po tome šta ste stekli, ne vidi se zašto ste se mučili.
Dragi anonimni druže, nema ništa od vašeg zaposlenja. Onaj na čije ste mesto računali trči po Košutnjaku kao Dane Korica. Dok se ne zabrani rekreacija, nećemo rešiti pitanje nezaposlenosti.
U školama drugog stupnja devojčice vode ljubav sa ponavljačima. Ponavljači izgledaju muževno i zrelo. Nose prsluke, džepne satove i puše na muštikle.
Danas je rođendan Miodraga Petrovića-Čkalje. Neka su blagosloveni ono dvoje Kruševljana kojima je tako nešto palo na pamet.
Kiša pada na beogradski vikend. Još jedan kiseli dan našeg života. Da ga nismo dobili džabe, mogli bismo praviti pitanje. Ovako, ćutimo i mislimo na nešto drugo.
Žene i majke nadaju se da će im bar danas neko prosuti đubre. Muževi hoće pod uslovom da se ne vraćaju. Hoće i deca ako usput mogu za velike pare da kupe nešto malo i da kusur zadrže.
Žene ništa nisu postigle. Nekada su bile neravnopravne sa pravim muškarcima. A sad su ravnopravne sa nikakvim.
Sutra je godišnja skupština Udruženja književnika Srbije. Sve što traže loši pisci jeste – da ne dele sudbinu svojih knjiga.
Juče su se najzad sreli jedan otac i jedna ćerka i ovako se dogovorili: ako ćerka prestane da puši, otac će joj kupiti automobil. A ako prestane i da pije, kupice joj i vozačku dozvolu.
Mi mnogo volimo da imamo, ali ne umemo da živimo od onoga što imamo. Ništa što imamo ne može nas učiniti toliko srećnim, koliko nas može učiniti nesrećnim
ono što nemamo.
Vreme prolazi. Sve je manje stvari na nama koje se drže, a sve više onih koje se nečim moraju pridržavati.
Čuvajte se poltrona, poltroni su opasni. Najpre osetite da vam je milo, a zatim vam se tako uvuku u život da ih se teže otresti nego pantljičare.
Bolest je kao dete. Prvo je dobijemo pa onda tek saznamo kako se zove.
Svakog jutra, prvi trolejbusi pokupe dvadesetak baba i čiča u ulici Vojislava Ilića. Oni idu na posao po mraku, kad ih niko ne vidi, da ne brukaju svoju decu i našu socijalnu politiku.
Juče je na jednom zboru radnih ljudi izbačena parola: Ne spuštajte ruke, ima još da se glasa!
Ko nema u glavi – ima u nogama. Ko nema u nogama – ima u banci. Ko nema u banci ima nešto u Grockoj. Ko nema ni u Grockoj naći će mu se nešto u mokraći. NIKO BAŠ NIJE DA NEMA NIGDE I NIŠTA.
Ko ne zna šta mu je, neka pogleda gde mu je. Pa ako ga ne nađe – to mu je.
U životu je malo kreatora a mnogo imitatora. Radimo uglavnom samo ono što smo videli da drugi rade i nikad tako dobro kao oni.
Došlo je vreme da očevi već jednom ozbiljno porazgovaraju sa svojom decom. Ili je, možda, ipak bolje da razgovaraju sa ženama, a da žene razgovaraju sa decom.
Uzimajte se čim primetite prve znake simpatije i ljubavi. Požurite, dok vas to ne prođe. Kad prođe ljubav, dobro je da ste već u braku.
Beograd nema dovoljno zanatlija. Kada smo zacrtavali budućnost zamišljali smo je bez kvarova.
Čuvajte svoje zdravlje negde, na nekom tajnom mestu, daleko, daleko od posla i porodice.
Školovanje je na početku obavezno, zatim je nešto malo usmereno, da bi na kraju bilo sasvim neizvesno.
Ko nema para da živi noću evo mu dana da životari.
Jaki i zdravi ljudi se takmiče a stari i nemoćni im sude.
Vi mislite da život muči vas, a mi imamo utisak da vi mučite, gnjavite i ponižavate život.
Ko ume da se raduje, ima čemu da se raduje. Radost je privilegija onih koji skromno misle o sebi, a lepo o životu.
Među nesposobnim ljudima ima mnogo ljubitelja istine i pravde. Oni nemaju drugih dokaza o sebi sem da nema ni istine ni pravde.
Niko nema više od jednog života ali ima mnogo onih koji pored svog života troše i nekoliko tuđih.
Dok mi dremamo i zevamo, naše majke, sestre, žene vezu, pletu i štrikaju našu dokolicu.
Šta ćete danas za ručak? Mi vam predlažemo da prvo stavite vodu da ključa, pa onda potražite nešto što bi se moglo baciti u ključalu vodu. Ako baš ništa ne nađete, ta vam voda neće propasti.
Takozvani ženski poslovi su takvi da se uz njih uvek može i misliti na nekoga, i brinuti o nekome i žaliti za nekim.
Ko želi da je stalno u pravu mora često da menja mišljenje.
Na Autobuskoj stanici Beograd zatražen je tajm – aut. Autobusi se okupili oko svojih dispečera i dogovaraju se da pređu na presing.
Ratno ostrvo, kao kuče, otresa vodu u kojoj je doskora bilo.
Žubore motori, grguću auspusi, cvrkuću kočnice. Sa obe strane procvetali crveni, žuti i zeleni semafori. Lepo letnje jutro.
Pre nego što će joj se desiti ono što će joj se desiti, Sava se uvija i uspija, kao da joj je prvi put, kao da ne zna da je iza okuke čeka stari probisvet Dunav.
Vreme je za slatko i vodu, koji se još uvek služe samo u nerazvijenim i zaostalim delovima grada.
Na plavom tiganju neba, sunce na oko.
Ko je imao sreće da se jutros probudi u Beogradu, može smatrati da je za danas dovoljno postigao u životu. Svako dalje insistiranje na još nečemu, bilo bi neskromno.
Rano jutros zatekli smo senku Palate Beograd daleko, čak na Palati pravde. Sad bar znamo kakva je to senka pala na ovu visoku pravosudnu ustanovu.
Ne znamo dokle se Beograd računa u visinu. Za nas, sa najvišeg sprata Palate Beograd, moglo bi se reći da smo poreklom iz Beograda.
Na nebeskom roštilju Zemlja se vrti oko svog zamišljenog ražnja i peče na Suncu koje se ne gasi.
Sunce je jutros uranilo da ga trošimo na ono od čega živimo, a dokolice mogu i u mraku. Suncokreti ga prate kao radari.
Jedna zgrada u Kondinoj ulici liči na mašinu za pranje rublja. U nju su sinoć ušla prljava deca. Očekujemo da se jutros pojave čista.
Da bi toj deci bio jasniji Pobednik na Kalemegdanu, možda je vreme da mu zamenimo rekvizitu. Mogao bi u jednoj ruci da drži loptu za košarku. To su poslednje bitke koje smo vodili i pobedonosno završili.
Jutros rano, jedan trolejbus sa linije 11 izgubio se i nestao. Zelene je boje i odaziva se na ime Cane. Ako ga negde primetite, javite najbližim putnicima.
Kuda ćete za vikend? Ako su vam majka ili otac u staračkom domu, mogli biste da ih posetite. Raspitajte se gde su i svakako otiđite.
Na Slaviji, na kraju Nemanjine ulice, visoko pod krovom oronule zgrade, suše se pelene. Dvadesetak belih pelena greje jako sunce. Blago onom koga u njih jutros budu povili.
Ponesite na more sajlu. Da vas možemo dovući kad za to dođe vreme.
Lako je nekim radnicima kafilerije da hvataju pse, kad nema za šta pas da ih ujede.
Danas ćemo doručkovati ono što je ostalo od juče: malo mlakog i kiselog jutra.
Nebo nad Beogradom se ubajatilo.
Ako ćemo pošteno, Beograd ovog jutra ne izgleda bogznakako. Gledamo ga upitno a on nevoljno sleže ramenima Karaburme i Banovog Brda: danas mu ne ide, Beograd danas nema svoj dan.
Sava sve više protiče kroz Beograd, a Dunav i dalje otiče pored Beograda.
Ispod nas su velike košnice savezne i republičke administracije. Med će se deliti putem štampe, radija i televizije.
Na Cvetnom trgu cveta cveće bez korenja. U strogom centru našlo se malo mesta samo za cvetove. Korenju je mesto na periferiji.
Stanarima solitera od petnaest i više spratova predlažemo da stalno drže taoce, odgovorne drugove iz zajednice stanovanja i servisa za liftove. Pa kad im stane lift, da mogu da ih streljaju, makar očima.
Oni koji mnogo znaju – malo govore. I obrnuto – najviše govore oni koji ništa ne znaju. To ima veze. Samo mišljenje može čoveka sprečiti da govori.
Na krovove Beograda sletela su nova jata televizijskih antena. One kljucaju nevidljive televizijske talase i nose crno – bela i šarena jaja.
Na Čuburi se žuti saće improvizovanog zanatskog bazara. Stari beogradski majstori piju pivo i gledaju drvo koje raste na humci Kikevca.
Zašto se kod nas ne otvore javne kuće? Bilo bi znatno jeftinije nego ovako.
Samo onaj, ko nije bio u prilici da proba, ne zna koliko košta jedna obična i manja uvertira.
Večeras će se ponovo odigrati jedna od ranijih utakmica izmedju Crvene Zvezde i Partizana. Prodavaće se one iste pogačice i kafa.
Od kako postoji svet, danas je prvi put osvanula subota, 9. avgust 1975. Za našu planetu to je jedinstven rekord.
U prvim jutarnjim trolejbusima ima tri puta više žena nego muškaraca. Da li su sinoć uspele da pogledaju Gole i mrtve, ili su već kod golih mrtve zaspale?
Neko je jutros srećan, presrećan, jer je našao mesto za parkiranje. Neko drugi je tužan i žalostan, jer mu se rodilo žensko dete.
S one strane vam je sve što je bilo, ceo vaš život, od rođenja do ovog jutra. S ove strane vam je ono što će tek biti, od ovog jutra na dalje. Vreme prolazi i pretače život i slatko vino uspomena. Požurite. Neko je krenuo ko zna odakle, možda čak iz Hamburga, da se sudari sa vama.
Sve vam u braku i kući škripi ali biste mogli da podmažete bar vrata. Kad čujemo ta vrata, imamo utisak da se radi o braku strave i užasa.
Ovo kvarno jutro kao da je iščupano iz vilice noći, u zubnoj ambulanti, u Ivana Milutinovića ulici.
Tumaramo po kalendaru, jedan dan dodaje nas drugom, nigde suvog mesta i sunca. Spopale nas neke magle i kiše, sve neki pogrešni, promašeni dani.
U parku kod Jugoslovenskog dramskog pozorišta neko je prepoznao drvo iz svog kraja i sada se jadaju jedno drugom: šta će ovde, gde se čak i voda plaća?
U lepoj zgradi Geološkog zavoda, na ružnom mestu, ispod starog mosta, lonče već vri… Šećer su stavili, još samo kafu. Kada ispiju kafu, analiziraće talog. Da vide – kome stoji nafta, a kome magnezit.
Ako vam se danas ne radi, to je na vreme, mnogi se na to žale.
Ovih dana, neke beogradske tetkice poćiće po trideseti put u osnovnu školu. Od silnog posla, nikako da je završe.
Čuli smo da Novobeograđani iz milošte zovu četiri svoja solitera – četiri idiota. Gledamo odavde i ne možemo da pogodimo koji su. Svi su nam sumnjivi.
Nemojte biti sebični. Udelite malo svojih žena i muževa onima koji ih nemaju.
Kiša je kapala, i rosila, i padala, i lila, i pljuštala… Samo još nije prestala. Stojimo na najvišem prozoru Palate Beograd, posmatramo naš grad pod jakom kišom i mislimo: ima li života na Marsu i je li čemu?
Beogradski lekari okupljaju se polako po ambulantama, bolnicama i klinikama, navlače bele mantile i dogovaraju se šta da nam rade.
Na poslužavniku Novog Beograda i ovog jutra služe napolitanke novih stambenih zgrada.
Ako nije rano, pozajmite negde u komšiluku kafu, šećer i neku cigaretu. Sedite, smirite se i razmislite – kod koga biste danas mogli ručati. Ako vam deca kažu da su gladna, recite im da bi bilo bolje da uče. Ispričajte im ponovo kako ste se vi mučili dok niste stigli dotle da pozajmljujete tek 28. u mesecu.
Na uglu ulica Narodnog fronta i Balkanske, u minijaturnoj prodavnici, manjoj od lifta, od rana jutra dežura prodavac srećaka i sreće. On sačekuje one koji su krenuli nizbrdo. Možda bi im jedna srećka mogla promeniti životni pravac.
Nije teško biti toliko nesrećan da bi čovek počeo da pije. Ljude treba odvikavati od nesreće, a ne od alkohola. Nesreća je veći porok.
Ima mnogo rasparenih ljudi i mnogo neparnih kombinacija. To je česta životna priča. Ili ste sami ili ste suvišni.
Naš grad se pretvorio u veliku čekaonicu. Svi čekamo lepše dane.
Malo para kvari telo a mnogo para kvari dušu. Čovek je na velikoj muci. U čemu da čuva dušu ako pokvari telo? Šta da čuva u zdravom telu ako ostane bez duše?
Blago babama i dedama, koji imaju unuke. Teško nama, koji imamo decu.
Beograd je već toliki da jedva može ceo da stane u jedan dan. U Višnjici je novo jutro, petak, u Bariču nagađaju da li je sreda ili četvrtak. Neko je sinoć na Zvezdari ostavio otvorena vrata. A neko u Surčinu nije zatvorio prozor. I napravila se promaja.
Lišće se umorilo i stari. Ono se naživelo svog malog i skromnog života.
Autobusi – samousluge jure gradom i skupljaju jučerašnje kusure.
Na prozorima ženskog internata u ulici Proleterskih brigada sinoć je otvorena izložba srednjoškolskog standarda: maramica, peškira i drugih lepih stvari. Pošto ih sunce i košava osuše, izložba će biti zatvorena do večeras, kada se otvara nova.
Poslednji je dan druge školske nedelje. Đaci još nisu stigli da ne uče, nisu imali dovoljno vremena.
Ako vam večeras nestane svetla, zapalite sveću za njenu dušu.
U samouslugama je prošla prva gužva. Kasirke doteruju frizure, pričaju šta su noćas sanjale i ogovaraju muževe.
Pred Narodnom bibliotekom je red, ali za tramvaj. Red je i pred Narodnim muzejem, ali za autobus.
Žene koje su se dobro udale, jutros idu kolima na posao. Voze ih muževi koji su se loše oženili.
Oni koji nemaju ni škole ni kvalifikacija prvi se ujutru bude i žure da zauzmu kakve – takve položaje.
Evo nas u petkovom jutru, sa petkovim suncem na lepom petkovom nebu. Ovako su nekada izgledale samo nedelje i praznici, i to retko. A danas, evo, i petak blista vedar i ozaren.
Zaista možemo biti ponosni onim što smo za ovo kratko vreme postigli.
Ko ima lepe zavese, otvorio je prozore. A ko ima i lepu posteljinu, naslagao je preko prozora, pa nam se čini da se negede lepota i dobrota prelivaju, kao naraslo testo.
Dva časovnika, jedan na Albaniji, drugi na hotelu Slavija, utrkuju se – koji će pre stići do kraja.
U fudbalskom klubu Partizan danas će se uvežbavati spasonosna kombinacija: ovako, pa ovako, pa ovako i – gol. To je najjednostavnije i najefikasnije.
Ustanove za dnevni boravak očeva i muževa rade i danas. Medju prvima je otvorena Kasina na terazijama.
Julino brdo pita Ulicu Majke Jevrosime: šta je sa Baba-Višnjinom? Sve je u redu. Baba-Višnjina se dobro drži. Trenutno je na Kalenića pijaci, sprema zimnicu.
Uniformisani čobani Gradskog saobraćajnog preduzeća isterali su stada automobila na beogradske trgove.
Danas će u Obrenovcu i Mladenovcu vršiti upis dece u pubertet. Prednost imaju deca koja nisu vukovci.
U nekim beogradskim ulicama biće posečeno staro drveće. Na njihova mesta posadiće lepe mlade milicionare.
Jutros budale pretiču idiote, jer ispred idiota nekim kretenima ne rade štop-svetla.
Ringišpil na Slaviji radi. Automobili se vrte oko zelenog ostrva. U njima sede bivša deca, oni koji su počinjali na ringišpilima ispod Terazija, na Tašmajdanu i Zvezdari. Setite se, drugarice i drugovi, tih dalekih lepih dana i nasmešite se jedni drugima.
Život prolazi, a mi ne znamo šta bismo sa njim. Mrzi nas ili ne umemo da živimo. Najradije bismo ga ustupili nekom drugom i uživali gledajući kako je lep naš život kad ga drugi žive.
Jutros u gradskom saobraćaju svi imaju sitninu. Nije strašno, može i sa sitninom dok nas greje ovaj nebeski dukat.
Za ljubav je važna i neophodna ona lepa i slatka glupost. A za brak se traži ona odvratna i surova pamet.
Šta je neka žena našla u svom čoveku? Šta je neki čovek našao u svojoj ženi? Morali su dugo prebirati i tražiti dok nisu našli to što su tražili.
Ne sekirajte se jer to škodi zdravlju. A ako već ne možete, nemojte se bar sekirati zbog toga što ne možete da se ne sekirate, jer je to onda još gore.
Žali nam se jedan prijatelj: Ja sam lud sto sam glup pa uvek ispadnem blesav.
Utorak je drugi dan u nedelji. Znači paran, pitom i dobar. Neparni dani su ljući, agresivniji i teži. Zato se danas odmorite da sutra spremni dočekate sredu.
Sinoć je u Beogradu otvoren Sajam knjiga. Bilo je lepo i svečano. Primećeni su i neki drugovi za koje se zna da ne čitaju knjige. Oni ne čitaju, ali nemaju nista protiv čitanja.
Deca ne podnose vaspitavanje. Morate kriti od dece da ih vaspitavate. Pa ako na kraju i primete da su prevarena i vaspitana – biće im krivo, ali će tada već biti kasno.
Sastavili smo za danas i jednu malu beogradsku himnu. Slušajte:
BRE, TE NAŠE REKE DOBRE,
AVALA, BRE, I TAJ HLAD,
SVE TE LEPE ZGODE, TO, BRE,
IMA SAMO B R E O G R A D.
Dušan Duško Radović
Pročitajte više:
Dušan Duško Radović – PESME, PRIČE, AFORIZMI, CITATI, ZANIMLJIVOSTI…
POEZIJA – Najlepše pesme, poeme, soneti, citati i biografije domaćih i stranih autora
PROZA – Pojam, autori, knjige, citati… / Plejada veličanstvenih
PESME ZA DECU – Otpevane pesme, Recitacije, Tekstovi pesama, Knjige, Video
BAJKE i LEGENDE – Najlepše bajke i legende svih vremena, narodne bajke, bajke najpoznatijih autora…
Kutak za decu – PESME, BAJKE, KNJIGE, CRTANI FILMOVI…
Knjige u pdf formatu ~ Biblioteka elektronskih knjiga
BISTROOKI – Kutak za bistrooke
Foto kolaž: Bistrooki – www.balasevic.in.rs
Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin.:)