Ознака: Macuo Bašo

HAIKU POEZIJA

HAIKU POEZIJA – Haiku je tradicionalna japanska pesnička forma, nastala na početku Edo perioda (1603–1867). Sastoji se od sedamnaest slogova raspoređenih na tri dela: 1. stih ima 5 slogova; 2. stih ima 7 slogova; 3. stih ima 5 slogova.

Lako je napisati pesmu koja će se dopasti svima, teško je napisati pesmu koja će se dopasti nekolicini…
— MACUO BAŠO (1644—1694)

Haiku je poezija „ovde i sada“. Tema haiku pesme najčešće je priroda i čovek u njoj. Nastoji se koristiti što manje reči i
što jednostavniji jezik. Nema naslov.

Haiku nije aforizam, nije poslovica. Ne trpi rimu. Lepota haiku poezije je u njenoj istinitosti, neposrednosti i posebnosti.

HAIKU POEZIJA  NAJPOZNATIJIH JAPANSKIH PESNIKA:

Macuo Bašo

Josa Buson

Haiku, jedna od najkraćih poetskih formi, najomiljenija je lirska vrsta u Japanu. Može se ispisati kao sintaksička celina i u više stihova, mada se ranije taj iskaz saopštavao samo u jednom stihu od 17 slogova. Haiku se formirao kao samostalan žanr onda kada se kao „otvarajući stih“ (hoku) izdvojio iz duže pesme (haikai), koja se negovala naročito u XVI veku.

Termin haiku uveden je tek pred kraj XIX veka.

NAJPOZATIJI JAPANSKI PESNICI HAIKUA (haikaija) su bili: Monah Sokan (1465-1553), Teišitsu (1610-1673), Macuo Bašo (1644—1694), Josa Buson (1716—1783), Kobajaši Isa (1763—1827), Masaoka Šiki (1867—1902), Arakida Moritake…

Sa širenjem plodova japanske kulture u drugoj polovini 19. veka haiku je dospeo u Evropu i Ameriku i vremenom postao veoma popularan. Njegova popularnost dostigla je vrh šezdesetih i sedamdesetih godina XX veka, sa širenjem znanja o zen budizmu, koji je u haikuu našao možda svoj najbolji izraz.

Istoričari savremenog haikua ustanovili su da je prve prevode haikua sa japanskog na jedan od zapadnih jezika načinio još 1878. Bogdan Hazdeu (rumunski filolog), tek što se Japan otvorio prema svetu. Deset godina kasnije, 1888 javlja se prvi prevod haikua na engleski u knjizi A Handbook of Colloquial Japanese, Basil. H. Chamberlain koja je bila udžbenik japanskog, sa par primera haiku poezije.

Kod nas su prve informacije o haiku poeziji stigle preko knjige Miloša Crnjanskog Pesme starog Japana (najpre u Srpskom književnom glasniku, 1925, a zatim kao knjiga 1928). On je predstavio Bašoa i tradiciju haikua. Njegov poetski senzibilitet je bio podstaknut haikuima, jer je želeo da kroz simpatiju i ljubav poveže tvorevine i ljude koji su bili daleko jedni od drugih (u vremenu i prostoru), kroz „osmeh koji utiče na travu“

Miloš Crnjanski – PESME STAROG JAPANA / Antologija

Kako tumači Crnjanski: pesnici haikua su slikari, oni koji slikaju rečima, pesnik haikaija voli svaki pokret bilja i životinja i u svojoj bezgraničnoj budističkoj ljubavi i samilosti smatra se blizak insektu, drveću,svemu što cveta i precveta, svemu što biva i prođe.

HAIKU POEZIJA – Macuo Bašo

Macuo Bašo – HAIKU POEZIJA

Macuo Bašo (jap. 松尾芭蕉; 1644-1694.) je bio poznati japanski pesnik Edo perioda. Bio je osnivač japanskog pesničkog stila Haiku i jedan od najboljih pisaca haiku poezije.

Stara dama trešnja
procvala – sećanje
na minule godine.

Pravi početak
poezije – pesma
sađenja pirinča na dalekom severu.

Gle, bilje proleća!
Trag snova
bezbrojnih ratnika.
(Prevod: Miloš Crnjanski, napomena: Na čuvenom bojnom polju Hira Izumi, prezirući ratove, Bašo je napisao ovaj haiku)

馬をさへながむる雪の朝哉 uma wo sae / nagamuru yuki no / ashita kana
Čak i konj
privlači moju pažnju — na ovoj
snežnoj sutrašnjici.

Hladno veče.
Iznad brda Haguro
stoji srp mladog meseca.

古池や蛙飛びこむ水の音 furu ike ya / kawazu tobikomu / mizu no oto
Drevna bara
žaba skače u nju
voda se zapljuskuje.

Probudi se, probudi se,
uzeću te za saputnika
leptiru mali!
(Prevod: Miloš Crnjanski, 1928)

Poslednjih godina često
gledali smo zajedno sneg…
Da li je opet isti?

Jesenji vetar
kroz otvor na kliznim vratima –
prolamajući glas.

Ne mogu govoriti o
planini Judono, ali
rukavi su mi nakvašeni suzama.

Miris hrizantema –
u Nari, mnoge drevne
Bude.

(Pesma je napisana 27. oktobra 1694. godine, na dan Festivala hrizantema. Grad Nara je bio japanska prestonica od 710. do 784, a taj je prirod bio poznat po ubrzanom razvoju i širenju budizma u Japanu. Elegantni i uzvišeni miris hrizantema predstavjen je kroz sliku starih budističkih statua. U Japanu se veruje da od sveg cveća, hrizantema ima najuzvišeniji miris i da stoga podseća na mirišljave štapiće koji se pale kao ponuda Budi.)

Šta li je pauče!
Kakvim li glasom plačeš?
Jesenji vetar.

Staro seoce.
Granje prošarano cvetnim jabukama
pored svake kuće.

Lanac oblaka legao
između prijatelja… Divlje guske
oprostiše se zanavek.

Na suvoj grani
šćućurio se gavran.
Jesenji sumrak.

Gorak je led
što pacovu iz kanala
utoljava žeđ.

(Prevod: Dragan Milenković, Iz: Haiku – poetski cvet Japana, SJD Beograd-Tokio, 2012:99)

Mrači se more,
jedva su beli
krici divljih pataka.

(Prevod: Hiroši Jamasaki-Vukelić, iz: Stari ribnjak, Narodna knjiga, Beograd, 1996, str. 90)

Studena bura
kroz kedrove duva
oštreći stene!

Danas je Nova godina.
Dajte mi mač,
nasledstvo našeg roda!

Bela hrizantema –
oko ne susreće
ni trunku prašine.

Planinska staza.
Sunce odjednom isplovilo
u mirisu šljiva.

Jednom prijatelju kojn ga je posetio, u njegovoj kolibi pred smrt, kraj jezera Biva, Macuo Bašo je izrekao ovaj haiku (3 prevoda):

Skoru smrt,
ništa ne javlja,
u pesmi popca.
(Prevod: Miloš Crnjanski, 1928)

O skoroj smrti
nikakav znak ne daje –
raspevan cvrčak.
(Prevod: Hiroši Jamasaki-Vukelić, Stari ribnjak, Narodna knjiga, Beograd, 1996, str. 59)

Još nema znakova,
ali smrt im je već blizu.
Raspevani zrikavci.
(Prevod: Dragan Milenković, Iz: Haiku – poetski cvet Japana, SJD Beograd-Tokio, 2012, str. 56)

Ti si leptir
a ja snevajuće srce
Čuang Cea.

Ptici i leptiru
nepoznat je cvet –
jesenje nebo.

Fuđi pod snegom –
Rosei pravi svet
u snu.

Ta letnja trava:
tragovi pustih snova
silnih ratnika.
(Prevod: Hiroši Jamasaki-Vukelić, Stari ribnjak, Narodna knjiga, Beograd, 1996, str. 51)

Kako bih rado poneo
u svojoj lepezi
malo vetra sa Fudžijame!

Kad su ga, na samrtnom odru, učenici zamolili da im kaže poslednji svoj haiku, on je odbio isprva, ali zatim reče ovaj:

Oboleo na putu,
u snu, na pustom polju,
lutam.

(Prevod: Miloš Crnjanski)