Đorđe Balašević – Licidersko srce

Đorđe Balašević – LICIDERSKO SRCE (neobjavljena pesma) Tekst pesme: Kao zlatna, žuta dinja što u leto zri… Nad ravnicom mesec tinja, žito mirno spi… Izdaleka put me nosi po prašini i po rosi… Lutao sam belim svetom, sad sam opet tu.   Donosim ti s putovanja licidersko srdašce na dar.   Svakog trena, svakog časa, bliže mi je dom… Sa salaša lavež pasa priča mi o tom… Mislim kako spavaš sada, kosa ti niz jastuk pada… Možda snivaš da se vraćam, da sam blizu već…   Možda snivaš da ti nosim licidersko srdašce na dar.   Kao zlatna, žuta dinja…

Đorđe Balašević – Ja neću da kažem

Ja neću da kažem  Jednog će dana Stvari postati, ako ne kristalno Ono bar porculanski jasne. Čitajući moje pesme Slepi će početi da veruju U ljubav na prvi pogled. Naglo ćete početi Nazivati mojim imenom Ulice, škole I prigradska naselja, Ali nemojte me pogrešno shvatiti. Jer, ja neću da kažem Kako sam veliki pesnik, To ćete vi jednom reći. Oni koje me ne uspeju shvatiti Skakaće čoporativno s mostova Što će dovesti Do totalnog zakrčenja Rečnog saobraćaja. Al’, nema veze, Mornari će onda čitati Moje pesme I biće im lepo. Možda sam preterano skroman, Ali ja stvarno neću da kažem…

Đorđe Balašević – Pesma “Zabavniku” za rođendan

Otvoreno pismo “ZABAVNIKU” za rođendan Ljudi su čudni i raznorazni Svašta je ispod božijeg plašta… Mnogi prožive kao po kazni: Nemaju pojma šta je to mašta. Nemaju pojma, niti tri čiste Da krenu tamo gde smo mi išli. Uz vas smo, dragi šareni liste, Pedeset puta Zemlju obišli. Prvih pedeset, cenjeni liste, Čestitam redom, dobre i teške… Ja nisam zavod, da dižem biste Ja pišem pesme, uz sitne greške. Od pedes’ osme, dotični liste, Zbog vas sam spreman na razne radnje, Al’ ja vas ne krivim za iste, Ne, nudim nastavak saradnje. Više sam puta prošao štivo, Paju i Patu,…

Đorđe Balašević – Bajka (Koliki su Marsovci?)

Bajka (Koliki su Marsovci?)/ Raritet Da imam ovce… Prodo bi ja ovce… Da imam novce… Dao bi ja novce… Samo da krenem u daleke letove… I otkrijem neke nove svetove… I vidim već jednom te Marsovce. Možda su Marsovci mali… Mož’ biti da su Marsovci tako mali… Da bi na prst trojica stali. Možda su ove nase saksije velike ko one njine galaksije… Mož’ biti da su Marsovci tako sitni… Da nam uopšte nisu bitni. Možda su veliki Marsovci… Možda su Marsovci tipovi… Ono ko grozni džinovi… Grandiozni… Možda su njini upaljači veliki ko naši razarači… Možda su Marsovci tako…

Đorđe Balašević – Još jedan dan bez nje

Još jedan dan bez nje Kroz maglu i kišu, iznenađen jutrom, tiho nestaje san. Kao pahulja, znaš, kad doleti na dlan. Telefon me budi, i otvaram oči, (neki nepoznat glas), Neka curica pita: “Ima l´ nade za nas?“ A nad Novim Sadom, vetar nosi oblake, počinje još jedan dan bez nje. Dok čekam autobus na Trgu slobode bivam zbunjen na tren: Jedan široki korak, al´ ipak nije njen. Kod pošte me sreću četiri oka Neki otac i sin: To je čika što peva „Oprosti mi Katrin“. A nad Novim Sadom vetar nosi oblake, protiče još jedan dan bez nje. Kod…

Đorđe Balašević – Studentima 1996.

Studentima (Bez prava da se uplićem, ali sa punim pravom da verujem u vas, kao što ne verujem ni u koga drugog) To više nije stvar pacijenata Prerušenih u stranačke Lidere Dosta Histeričnih, Klimakteričnih Sami su stekli Duhovne Midere To više nije pitanje Gadosti Profita, prevare i Mutne Vode Ne, deco, To su Kradljivci Mladosti Za vas je to već problem Slobode Svakom svoj tropar. I svoji gresi Dosta se brukala ova Nacija Krajnji je čas da se Srbiji desi I jedna čestita generacija *** Đorđe Balašević – Studentima / Novi Sad, 1996. godine