Nikola Vranjković – U međuvremenu

U MEĐUVREMENU Na svu sreću, ja ti ne mogu pomoći i umoran sam od traženja rešenja koje je uvek na dohvatu naših kratkih ruku. I prolazi vreme, ruke nam jačaju ali ne rastu. A da zakoračiš? Ne, ne smeš prva, a ja ne mogu biti ispred tebe. Da krenemo skupa? Ko bi se toga setio? Ne kradi mi međuvreme ako već ne osećaš svoje. Postaću hladan i promeniću se, ali kad-tad ću eksplodirati. Ko će da sakuplja parčiće? Ti? Pa ti ne možeš da me skupiš ni sastavljenog. Ne kradi mi međuvreme. Ono nije naše. Ono je moje. I nije…

Biseri poezije

  EPITAF NA ZEJTINLIKU U SOLUNU – Vojislav Ilić Mlađi VREMEPLOV – Slavko Mihalić U međuvremenu – Nikola Vranjković AKO – Radjard Kipling DOMOVINA – Janez Menart Sat – Dušan Bošković ITAKA – Konstantin Kavafi AZRA (Kraj tanana šadrvana) – Hajnrih Hajne Čovek peva posle rata – Dušan Vasiljev DA ŽIVOT BUDE LJUBAV – Mira Alečković Prozor kroz koji Dunav teče – Đorđe Nešić Na dan njenog venčanja – Velimir Rajić Ruža: Saint-Exupéry – Danilo Kiš Molitva Fransoa Vijona – Bulat Okudžava Čeznem da ti kažem najdublje reči… (Gradinar, 41) – Rabindranat Tagor Sa svetlim poljupcem na usnama – Rastko…